Trendovi na tržištu hrane se brzo menjaju ali vrhunski tradicionalni proizvodi opstaju
Savremeno tržište hrane karakteriše izrazita zasićenost proizvodima i izrazita konkurentnost među proizvođačima sa jedne stane, a sa druge izrazito zahtevan potrošač. Odluke potrošača još uvek su u funkciji cene i ukusa. Ukusi i trendovi hrane se brzo menjaju ali kvalitetni prehrambeni proizvodi sa dugom tradicijom i potvrđenim oznakama kvaliteta su uvek dobar i siguran izbor za najzahtevnije potrošače. Među tim proizvodima svakako spadaju i meso i mesni proizvodi EU porekla iz Slovenije, u šta su imali priliku da se uvere i novinari iz srpskih redakcija prilikom nedavne posete GIZ Mesnoj industriji Slovenije
GIZ Mesne industrije Slovenije je reprezentativna organizacija slovenačke mesne industrije koja obuhvata velika slovenačka mesnoprerađivačka preduzeća čija je delatnost proizvodnja i prerada goveđeg, svinjskog i živinskog mesa. Ova organizacija zastupa interese članova, svih aktera u mesnom lancu – od farmera preko klanica do trgovaca, sarađuje sa državnim organima i drugim privrednim institucijama i radi na promociji mesa i mesnih prerađevina na unutrašnjem i trećim tržištima.
”Bezbednost i kvalitet hrane nam je u proizvodnji mesa prvi prioritet. Održivi razvoj mesne industrije nam je glavni cilj a zdravlje i dobrobit životinja je preduslov da taj cilj i ostvarimo. Transparentno označavanje mesa je naša obaveza. Sve to vodi do bezbednog i odgovornog izbora za naše potrošače”, napominje Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ Mesne industrije Slovenije.
Promocija poljoprivrednih proizvoda je važan deo politike Evropske unije. Prema rečima Ane Ahčin, Evropska unija finansijski podržava promotivne projekte zato što želi da obezbedi nove tržišne mogućnosti poljoprivrednicima i prehrambenoj industriji i da ojača njihove pozicije ne samo u Evropskoj uniji nego i na globalu, kao i da uveća prepoznatljivost i konkurentnost poljoprivrednih proizvoda poreklom iz EU.
Originalni EU kvalitet
U okviru tog promotivnog programa, u sklopu evropskih kampanja Enjoy, it‘s from Europe, GIZ Mesne industrije Slovenije realizuje projekat ”Originalni EU kvalitet – promocija proizvoda od svinjskog mesa u Srbiji”. U pitanju je trogodišnji projekat koji se realizuje od 2020. do 2022. godine i koji ima promotivni (promocija proizvoda EU kvaliteta) i informativni karakter (informisanje o EU standardima, šemama kvaliteta i simbolima).
”Promocijom EU šeme kvaliteta cilj nam je da zaštitimo potrošače pred plagijatima ali i da zaštitimo proizvođače u smislu konkurentnosti – da ih pozicioniramo među proizvođače visoko kvalitetne hrane na globalnom tržištu. Akcenat stavljamo na proizvode od svinjskog mesa višeg kvaliteta i proizvode uključene u EU šeme kvaliteta. Na ovaj način mi pružamo mogućnost prostora na tržištu i manjim proizvođačima i podstičemo razvoj ruralnih područja”, kaže Ahčin.
U kampanji “Originalni EU kvalitet”, akcenat je na dva izvrsna slovenačka proizvoda – Kraškom pršutu i Kranjskoj kobasici, oba sa oznakom kvaliteta “zaštićena geografska oznaka” zaštićena na evropskom nivou, kaže Isidor Krivec, predsednik UO GIZ Mesne industrije Slovenije i direktor Celjskih mesnina.
Celjske mesnine su najveći proizvođač mesa i mesnih proizvoda u Sloveniji. Tradicija Celjskih mesnina datira još od 1899. godine, a danas pored pogona za preradu mesa u Celju poseduje i najstariju pršutanu u Sloveniji u Lokvi na Krasu, pršutanu u Kobjeglavi i vinariju ”Radgonske gorice” u Gornjoj Radgoni. Zahvaljujući razvoju robne marke z’dežele i sopstvenoj prodajnoj mreži godišnje ostvaruju više od 80 miliona evra prihoda od prodaje, pri čemu sveže meso učestvuje sa 13.000 tona, a proizvodi od mesa sa 7.000 tona.
Robna marka z’dežele je prisutna i na srpskom tržištu. Krivec napominje da se uvek zalaže da se kupuje domaće, pa tako i da u Srbiji domaća hrana bude na prvom mestu, ali da zbog svog kvaliteta i bezbednosti slovenačka hrana zasužuje drugo mesto.
Kako mesna industrija Slovenije 35 odsto svinja uzgoji u svojoj zemlji, a ostatak uveze pre svega iz Austrije, Krivec je istakao da se raduje približavanju Srbije Evropskoj uniji, što će olakšati kupovinu svinja iz naše zemje. On je otkrio da su Celjske mesnine imale razgovore o preuzimanju nekih mesnih industrija u Srbiji, ali da su odluke o takvim investicijama odložene zbog pandemijske situacije.
Kraški pršut: So, znanje, iskustvo, podneblje i vreme
U pršutanama Celjskih mesnina – u Lokvi i u Kobjeglavi proizvodi se čuveni Kraški pršut.
Kraški pršut jedan je od najprestižnijih slovenačkih proizvoda čiji je kvalitet prepoznat i od strane Evropske unije – Evropska komisija je registrovala krašku pršutu kao ”zaštićenu geografsku oznaku” i na taj način potvrdila tradiciju i uticaj geografskog područja u proizvodnji kraške pršute.
Krašku pršutu čini svinjski but vrhunskog kvaliteta, posoljen morskom solju iz Piranskih solana i sušen na kraškoj buri minimum godinu dana.
Kranjska kobasica – slovenačka majstorija
Kranjska kobasica je vekovima prisutna u Sloveniji ali vremenom se gubila postojanost u kvalitetu zbog različitog načina proizvodnje. Da bi se ujednačio kvalitet Kranjske kobasice 2006. godine je osnovano udruženje proizvođača Kranjske kobasice (GIZ Kranjska klobasa) kada je i započeta realizacija njene zaštite. Ceo postupak nije bio lak i trajao je čitavih devet godina – do 2015. kada je ova kobasica dobila i zvaničnu zaštićenu geografsku oznaku.
Kranjska kobasica se proizvodi od najkvalitetnijeg svinjskog mesa i slanine sa dodatkom soli, belog luka i bibera, i stegnuta je karakterističnim drvcem za vezivanje kobasica.
Nju danas može da proizvodi 13 sertifikovanih proizvođača, a sama proizvodnja upisana je u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije.
Slovenački vrhunski mesni proizvodi i na srpskom tržištu
Ovi proizvodi sa potvrđenim kvalitetom mogu se naći i na srpskom tržištu.
Prema rečima Gorana Miokovića, direktora Celjskih mesnina Srbije, očekivani prihod od plasmana delikatesnih proizvoda na srpskom tržištu u ovoj godini iznosi 2,5 miliona evra.
On je dodao da su u segmentu pršuta Celjske mesnine najače u Srbiji, i najavio da je cilj rast prodaje od 15 do 20 procenata godišnje.
Celjske mesnine najavile su i da će do kraja sledeće godine otvoriti svoje restorane u Beogradu i Novom Sadu.
agronews
