Koliko na prodaji određenog proizvoda zarađuju trgovci “poslovna je tajna“, ali koliki je njihov “kolač“ nagoveštavaju razlike u cenama istih proizvoda.
Dok se neki zadovoljavaju maržom od desetak odsto, neki ne prodaju robu ukoliko im profit nije bar 150 odsto.
Njihovi “apetiti“ sigurno su veći, ali ih u tome ograničava prazan džep prosečnog kupca. Trgovinski lanci u Francuskoj, Engleskoj ili Austriji, našli su računicu da im je isplativo čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih na rafu- tri do četiri odsto.
Deo “kolača“ domaćih prehrambenih trgovaca takođe je “teži“ nego kod njihovih evropskih kolega, pišu Novosti.
To potvrđuje i poslednje ispitivanje tržišta. Kako je utvrđeno, marže čak i na osnovnim namirnicama bile su višestruko veće od onog što se prikazivalo. Trgovačka zarada na brašnu u pojedinim trgovinskim lancima iznosila je i do 55 odsto, na šećer 35, na ulje 33, a na mleko i do 20 odsto.
Proizvođači tvrde da su nemoćni, jer ne utiču na trgovačke marže, osim u vidu preporuke. Potrošači veruju da su za visoke cene namirnica, ali i garderobe i obuće, u našoj zemlji, najodgovorniji trgovci, koji zarađuju i do šest puta više nego njihove kolege u Evropi.
U Ministarstvu trgovine Srbije kažu da se pitanje marži može posmatrati dvojako. Prvo, obračun marže može se izvesti iz finansijskih izveštaja, ukrštanjem prihoda od prodaje sa nabavnom vrednošću prodate robe.
“Ono što se, međutim, na prvi pogled ne vidi, a knjigovodstveno evidentira kroz druge transkacije, to su dodatni rabati, dodatna plaćanja za punjenje rafa i slično, koji se kategorišu kao finansijski prihodi”, naglašava Dragovan Milićević, ekonomista i državni sekretar Ministarstva trgovine Srbije.
Novosti
