Pojmovi kao što su konzervacijska, regenerativna i organska poljoprivreda više nisu samo ”zelene alternative“, već ključne strategije za budućnost evropskog i srpskog agrara
Evropski parlament je nedavno odobrio prvi zakon Evropske unije o zaštiti i obnovi zemljišta, kojim se države članice obavezuju da do 2050. godine prate stanje i otpornost zemljišta, podrže poljoprivrednike u održivim praksama i razviju baze podataka o zdravlju zemljišta. Procene pokazuju da je čak 60 do 70 odsto zemljišta u Evropi nezdravo, što je alarm za čitav kontinent.
U tom kontekstu, pojmovi kao što su konzervacijska, regenerativna i organska poljoprivreda više nisu samo ”zelene alternative“, već ključne strategije za budućnost evropskog i srpskog agrara.
Konzervacijska poljoprivreda – čuvanje resursa i stabilnost prinosa
Konzervacijska poljoprivreda zasniva se na tri osnovna principa: redukovana obrada zemljišta, stalni biljni pokrivač (zadržavanje biljnih ostataka prethodnih useva) i pravilan plodored. Cilj je smanjenje erozije, povećanje organske materije i očuvanje vlage u zemljištu.
Ova praksa nije nužno ”organska“ – dozvoljava upotrebu mineralnih đubriva i pesticida, ali u racionalnim količinama. Prednost konzervacijskog sistema je u tome što smanjuje troškove goriva i rada, čuva strukturu zemljišta i smanjuje emisiju ugljen-dioksida. Nedostatak je što u prvim godinama prelaska prinosi mogu biti niži, a potreba za znanjem i opremom veća.
Regenerativna poljoprivreda – vraćanje života zemljištu
Dok konzervacijska poljoprivreda ima za cilj očuvanje postojećeg stanja, regenerativna ide korak dalje – teži obnavljanju biološkog potencijala zemljišta.
Ovaj pristup kombinuje principe konzervacijske obrade sa dodatnim praksama: zelenišnim đubrenjem, uvođenjem šireg plodoreda odnosno uvođenje leguminoza i drugih biljnih vrsta kao pokrovnih useva, integrisanim stočarstvom, setvom cvetnih pojaseva.. Ostavljanje dobro usitnjenih ostataka žetve na njivama ili mešanje tih delova biljaka sa površinskim slojem zemlje doprinosi očuvanju tla, sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone sprečava brzo oticanje vode u dublje slojeve zemljišta, snižava temperaturu i smanje eroziju.
Ključni cilj je povećanje biološke aktivnosti zemljišta – mikroorganizama, glista i drugih organizama u zemljištu – koji vraćaju prirodnu plodnost i utiču na povećanje humusne materije u zemljištu. Regenerativna poljoprivreda se sve češće povezuje sa ugljen-neutralnim praksama, jer obogaćeno zemljište veže značajne količine CO₂.
Iako rezultati mogu biti spektakularni po pitanju zdravlja zemljišta i otpornosti na klimatske ekstreme, prelazak na regenerativni model zahteva vreme, kontinuiranu edukaciju i ulaganja.
Organska proizvodnja – kontrolisani sistem bez hemije
Organska poljoprivreda predstavlja najzaokruženiji pristup održivoj proizvodnji hrane. Ona se zasniva na prirodnim procesima, bez upotrebe sintetičkih pesticida i mineralnih đubriva, i povezuje najbolje prakse zaštite životne sredine, očuvanja biodiverziteta i dobrobiti životinja.
Cilj organske proizvodnje nije samo zdravstveno bezbedan proizvod, već i očuvano zemljište, čista voda i stabilan ekosistem. Kao takva, ona ima dvostruku društvenu ulogu – s jedne strane, odgovara na rastuću potražnju potrošača za hranom proizvedenom na prirodan način, a s druge, donosi koristi celom društvu kroz zaštitu prirode, dobrobit životinja i razvoj ruralnih zajednica.
Prednost ovakvog vida poljoprivredne proizvodnje je visoka tržišna vrednost dobijenih proizvoda i sve veća potražnja, dok su nedostaci ograničeni prinosi, visoki troškovi sertifikacije i veći rizik od bolesti i korova u sistemima bez hemijske zaštite.
Stav IFOAM-a: Regenerativno da – ali ne kao izgovor za greenwashing
Međunarodna federacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) pozdravlja rastući fokus na regenerativne principe i prakse, ističući da su oni u samom srcu organske poljoprivrede. Kako navode, ”ozbiljni regenerativni akteri su prirodni saveznici organskog pokreta“, jer doprinose stalnom unapređenju standarda i praksi, i potvrđuju da organski sistem ostaje najpouzdaniji garant regenerativnog pristupa.
Istovremeno, IFOAM izražava zabrinutost zbog zloupotrebe termina “regenerativno” u korporativnom marketingu i sertifikacijama, gde su i dalje prisutne ”duboko degenerativne prakse“ poput upotrebe pesticida i veštačkih đubriva.
”Pojam regenerativno danas se koristi toliko slobodno i sa toliko različitih značenja da ne može predstavljati čvrstu osnovu za politiku ni za kredibilne potrošačke tvrdnje“, poručuju iz IFOAM-a.
Zbog toga ova organizacija, zajedno sa agroekološkim pokretima i organizacijama potrošača, nastavlja da razotkriva lažno ”regenerativne“ politike i komercijalne brendove.
IFOAM ističe da će nastaviti saradnju sa stvarnim regenerativnim partnerima na razmeni znanja i kreiranju politika koje podržavaju prelazak na održive modele proizvodnje na nivou gazdinstava i zajednica.
”Zajedno, organski, agroekološki i istinski regenerativni pokreti predstavljaju alternativu degenerativnim poljoprivrednim sistemima. Hajde da menjamo stvari – zajedno“, zaključuje IFOAM.
Iako se razlikuju po pristupu, sve tri prakse teže istom cilju – održivom sistemu koji hrani ljude, a ne iscrpljuje zemlju. U praksi, granice između njih sve više nestaju: mnogi proizvođači kombinuju principe konzervacijske i regenerativne poljoprivrede, dok deo njih ide i korak dalje – prema sertifikovanoj organskoj proizvodnji.
