Dok se konačna otkupna cena suncokreta roda 2026. još formira, akontne cene već su izazvale nezadovoljstvo proizvođača i ponovo otvorile pitanje ko otkupljuje i prerađuje domaći rod. Vlasnička mapa uljarske industrije poslednjih godina znatno se promenila, dok najnoviji podaci o tržišnim udelima velikih kupaca nisu javno dostupni

Vlasnička mapa uljarske industrije poslednjih godina značajno je promenjena: Dijamant je od ovog leta u MK Group, VictoriaOil posluje u okviru Trans-Oil grupe, BIMAL je potpuno preuzeo somborsko Sunce, Fabrika ulja Banat je u sistemu Matijević Agrara, Vital je deo Inveja, dok Dunavka posluje u okviru Delta Agrara. Poslednja detaljna analiza Komisije za zaštitu konkurencije pokazala je da je tržište otkupa suncokreta bilo veoma koncentrisano – tri najveća kupca u periodu 2016–2018. otkupljivala su više od 80 odsto ukupnih količina. Međutim, aktuelni podaci o tržišnim udelima za 2026. nisu javno dostupni.

Žetva suncokreta ulazi u period u kojem će biti poznat veći deo ovogodišnjeg roda, ali konačna otkupna cena još nije formirana. Prema poslednjem izveštaju Produktne berze za period od 17. do 21. avgusta, prodavci su suncokret nudili po konačnoj ceni od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, odnosno akontno po 48 do 50 dinara/kg, dok su kupci uglavnom iskazivali interesovanje za akontne cene od 45 do 47 dinara/kg. Konačne ponude kupaca od 440 do 450 evra po toni prodavci nisu prihvatali.

Ministarstvo poljoprivrede je 19. avgusta, nakon razgovora sa predstavnicima kompanija Gebi, VictoriaOil i Dijamant, takođe saopštilo da tržišna cena još nije konačno formirana. To istovremeno pokazuje da otkup nije ograničen samo na fabrike ulja – u lancu učestvuju i drugi veliki otkupljivači i trgovci.

Prema tadašnjoj proceni Ministarstva, suncokret je ove godine zasejan na 250.816 hektara, 3,5 odsto više nego 2025, a proizvodnja je procenjena na oko 677.000 tona, uz očekivani prosečan prinos od 2,7 tona po hektaru. Konačan rezultat, međutim, zavisiće od ishoda žetve.

Ko danas stoji iza velikih uljara

Dijamant – MK Group

Jedna od najvećih promena na tržištu dogodila se upravo ove godine. MK Group i Fortenova grupa u januaru su potpisale ugovor kojim je bilo predviđeno sticanje 100 odsto Dijamanta, a nakon regulatornih odobrenja transakcija je formalno završena 23. juna 2026. godine. Dijamant je tako prešao iz Fortenova grupe u MK Group.

Istovremeno je završen veliki investicioni ciklus. Projekat „Sunflower“, vredan 43 miliona evra, obuhvatio je novu ekstrakciju i ljuštionu kapaciteta većeg od 1.000 tona suncokreta dnevno. Novi pogoni pušteni su u rad početkom 2026, a kompanija navodi da su time njeni proizvodni kapaciteti praktično udvostručeni.

Dijamant je u 2025. ostvario prihod od oko 22,17 milijardi dinara i neto dobit od oko 1,74 milijarde dinara.

VictoriaOil – Trans-Oil Group

VictoriaOil iz Šida od 2021. posluje u okviru međunarodne Trans-Oil Group. Sama grupa navodi da je fabriku preuzela u junu te godine u transakciji vrednoj 55 miliona evra.

Reč je o jednom od najvećih kapaciteta za preradu uljarica u Srbiji. Prema podacima VictoriaOila, fabrika može da preradi 1.200 tona suncokreta dnevno, dok se godišnje prerađuje gotovo 220.000 tona suncokreta. Rafinerija ima kapacitet od 300 tona rafinisanog ulja dnevno.

VictoriaOil je u 2025. ostvario oko 24,91 milijardu dinara prihoda, najviše među kompanijama posmatranim u ovoj analizi, uz neto dobit od oko 17,2 miliona dinara.

BIMAL Sunce – BIMAL Group

BIMAL Grupa je 2023. završila potpuno preuzimanje somborske fabrike Sunce i postala njen jedini vlasnik. Prema aktuelnim podacima o vlasničkoj strukturi, BIMAL d.d. Brčko ima 100 odsto udela u BIMAL Sunce.

BIMAL za fabriku u Somboru navodi proizvodni kapacitet od 130.000 tona.

Prihod BIMAL Sunca u 2025. iznosio je oko 8,56 milijardi dinara, dok je neto dobit bila oko 72 miliona dinara.

Fabrika ulja Banat – Mirotin/Matijević Agrar

Direktni vlasnici Fabrike ulja Banat iz Nove Crnje su Mirotin sa 81,3 odsto i Agrovojvodina Komercservis sa 18,7 odsto kapitala. Mirotin na svom sajtu Fabriku ulja Banat navodi među kompanijama svoje grupe, dok Mat-Agro Fabriku ulja Banat danas navodi među otkupnim mestima u vlasništvu grupe Matijević Agrar.

Fabrika proizvodi sirovo i rafinisano suncokretovo ulje, suncokretovu sačmu i druge proizvode od uljarica. Za razliku od Dijamanta, VictoriaOila i BIMAL Sunca, u javno dostupnim aktuelnim izvorima nismo pronašli dovoljno svež i uporediv podatak o današnjem kapacitetu prerade koji bi bilo opravdano koristiti kao podatak za 2026.

Banat je u 2025. ostvario prihod od oko 4,13 milijardi dinara i neto dobit od oko 93,3 miliona dinara.

Vital – Invej

Vrbaški Vital je od privatizacije 2005. godine deo Invej korporacije. Prema aktuelnoj vlasničkoj strukturi, Invej ima 84,9 odsto akcija Vitala, dok deo kapitala čine sopstvene akcije Vitala i brojni mali akcionari.

Vital je u 2025. ostvario prihod od oko 2,29 milijardi dinara, dok je godinu završio sa neto gubitkom od oko 632 miliona dinara.

Ni za Vital nismo pronašli dovoljno nov, zvanično objavljen tehnički podatak o kapacitetu prerade koji bi bio uporediv sa aktuelnim podacima drugih fabrika, pa starije brojke ne treba predstavljati kao današnje stanje.

Dunavka – Delta Agrar

U širu sliku prerade suncokreta treba uključiti i Fabriku ulja Dunavka u Velikom Gradištu, koja od 2018. posluje u okviru Delta Agrara, njenog stoprocentnog vlasnika.

Dunavka se ipak razlikuje od klasičnih uljara koje proizvode flaširano jestivo ulje. Njena osnovna delatnost je prerada suncokreta, soje i uljane repice u sirova ulja i sačme, odnosno poluproizvode za dalju preradu. Fabrika raspolaže kapacitetom od 60.000 tona, a Delta Agrar navodi da je u njenu obnovu uloženo gotovo 15 miliona evra.

Prihod Dunavke u 2025. iznosio je oko 7,38 milijardi dinara, uz neto dobit od oko 125,9 miliona dinara.

Koliko je tržište zaista koncentrisano?

Najvažniji zvanični dokument za odgovor na ovo pitanje jeste Analiza uslova konkurencije na tržištu proizvodnje i prodaje suncokreta, koju je Komisija za zaštitu konkurencije objavila krajem 2019. godine, a koja obuhvata period 2016–2018.

Komisija je tada analizirala poslovanje Dijamanta, Vitala, Sunca, Banata, VictoriaOila, Bimal Tradinga i Bimal Agrija. Procena je bila da se u Srbiji godišnje otkupljivalo između 600.000 i 700.000 tona suncokreta, a proizvođači ulja direktno ili indirektno otkupljivali su gotovo celokupnu domaću proizvodnju.

Najvažniji nalaz je da je struktura tržišta bila relativno stabilna i da su tri najveća tržišna učesnika zajedno otkupljivala više od 80 odsto ukupnih količina suncokreta. Međutim, njihova imena su u javno objavljenoj verziji analize anonimizovana oznakom „XXX“. Zato taj dokument ne daje osnov da se danas tvrdi koje su konkretno tri kompanije imale tih više od 80 odsto, niti da se isti procenat automatski preslika na tržište 2026. godine.

Analiza je pokazala i koliko je tržište sezonsko: čak 70–75 odsto ukupnih količina suncokreta otkupljivalo se od avgusta do oktobra. Upravo zato uslovi koji se formiraju u nekoliko nedelja oko žetve imaju veliki značaj za proizvođače.

VictoriaOil i Dijamant istorijski najveći proizvođači

Još jedan dokument Komisije daje predstavu o tadašnjem odnosu snaga, ali ponovo uz važnu ogradu – reč je o proceni podnosioca prijave iz 2019. zasnovanoj na stanju iz 2017. godine, a ne o aktuelnim tržišnim udelima.

Prema toj proceni, na tržištu proizvodnje rafinisanog jestivog suncokretovog ulja VictoriaOil je imao udeo od oko 40–50 odsto, Dijamant 30–40 odsto, Fabrika ulja Banat 10–20 odsto, Vital 10–20 odsto, dok je Sunce bilo u rasponu do pet odsto.

Ovi procenti danas mogu da posluže samo kao istorijski pokazatelj koliko je industrija bila koncentrisana. Od tada su promenjeni vlasnici VictoriaOila, Sunca, Banata i Dijamanta, a investirano je i u nove proizvodne kapacitete.

Prihodi pokazuju veličinu kompanija – ne i udeo u otkupu

Ako se posmatraju poslovni prihodi u 2025, među analiziranim kompanijama najviše je ostvario VictoriaOil – 24,9 milijardi dinara, zatim Dijamant – 22,2 milijarde, BIMAL Sunce 8,6 milijardi, Dunavka 7,4 milijarde, Banat 4,1 milijardu i Vital 2,3 milijarde dinara.

Te iznose, međutim, nije metodološki ispravno koristiti kao tržišne udele u otkupu suncokreta. Kompanije imaju različite proizvodne programe, neke prerađuju i soju i uljanu repicu, pojedine imaju trgovinu, izvoz, rafinaciju i finalne proizvode, a Dunavka proizvodi pre svega poluproizvode.

Isto važi i za javno objavljene kapacitete: podatak od 1.200 tona dnevno kod VictoriaOila, više od 1.000 tona dnevno za novu ekstrakciju i ljuštionu Dijamanta, 130.000 tona kod BIMAL Sunca i 60.000 tona kod Dunavke ne može se jednostavno sabrati, jer kompanije kapacitete definišu na različite načine i za različite faze proizvodnog procesa.

Šta onda možemo da kažemo o tržištu 2026?

Na osnovu dostupnih podataka može se pouzdano reći da je domaća prerada suncokreta koncentrisana oko relativno malog broja velikih industrijskih sistema i da je poslednja detaljna analiza regulatora pokazala veoma visok stepen koncentracije otkupa.

Ne može se, međutim, bez novih podataka tvrditi da je struktura iz perioda 2016–2018. ostala nepromenjena. Posebno ne posle preuzimanja VictoriaOila od strane Trans-Oila, Sunca od strane BIMAL-a, Banata u okviru sistema Matijević Agrara i najnovijeg ulaska Dijamanta u MK Group, kao i povećanja proizvodnih kapaciteta.

Sama visoka koncentracija tržišta nije dokaz kartelskog dogovaranja niti zabranjenog sporazuma između otkupljivača. Za takav zaključak potrebni su konkretni dokazi i postupak nadležnih organa. Visok stepen koncentracije, međutim, čini transparentnost otkupa i dostupnost ažurnih tržišnih podataka posebno važnim.

Zanimljivo je da je još u analizi objavljenoj 2019. sama Komisija upozorila na ograničenu upotrebnu vrednost i nedovoljnu ažurnost raspoloživih podataka, ocenjujući da su kvalitetniji i ažurniji statistički podaci važni i za analizu konkurencije i za vođenje poljoprivredne politike.

Sedam godina kasnije, dok se proizvođači i otkupljivači ponovo spore oko vrednosti novog roda, upravo taj podatak ostaje jedan od ključnih nedostataka tržišta: javno se može utvrditi ko su veliki prerađivači, ko su njihovi vlasnici, kolike prihode ostvaruju i deo njihovih proizvodnih kapaciteta – ali ne i koliko je tona suncokreta svaki od njih danas zaista otkupio i koliki je njegov aktuelni udeo u ukupnom otkupu.

A upravo bi ti podaci dali najprecizniji odgovor na pitanje koliko je tržište suncokreta u Srbiji danas zaista konkurentno.