Ska Keller, zastupnica nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu, govori o TTIP-u, o njegovom mogućem uticaju na poljoprivredu, na poslovanje malih i srednjih preduzeća, na očuvanje životne sredine, socijalni sistem i na dosadašnje prehrambene standarde. ”Čini se da lobisti velikih korporacija imaju znatan uticaj na pregovore, pa se može postaviti pitanje ko piše njihov sadržaj.“ Građani država EU još uvek nemaju pristup većini informacija o pregovorima sa SAD.
Kako bi ocenili trenutnu fazu pregovora?
Ska Keller: Pregovori idu sporo i stagniraju, što ne znači da se ne trebamo brinuti ili prestati pažljivo da pratimo ovu priču. Znamo, naime, da se američka strategija neretko sastoji od dugih pregovora i usvajanja sporazuma u poslednjim trenucima. Primer je Transpacifičko partnerstvo (TPP, sporazum između 12 država, uključujući SAD, op.a.), gde dugo stvari nisu napredovale, pa je iznenada došlo do okončanja pregovora. Brojni pojedinci sa američke strane nastoje da završe stvari oko TTIP-a pre tamošnjih predsedničkih izbora.
Je li to realnost?
Ska Keller: Mogla bi biti. Teško je proceniti, ali znam da se trude da do toga dođe.
Koje su danas najveće pretnje od TTIP-a?
Ska Keller: On nije dobar sporazum iz brojnih razloga. Pregovori su netransparentni. Parlamentarci odnedavno imaju veći pristup, što je dobar korak. To je, međutim, sveža inicijativa Komisije, a građani i dalje nemaju pristup brojnim dokumentima, već samo evropskim pregovaračkim pozicijama. Potonje je pozitivna praksa, ali ne daje punu sliku pregovora. Sadržaj je i dalje problem.
Mislite i na ove „reformisane“ investicione sudove, koje je evropska strana uvela u pregovore umesto kontroverznih ISDS mehanizama, na kojima su korporacije mogle tužiti države bez prava na žalbu?
Ska Keller: Da. TTIP će uključiti klauzulu o zaštiti ulaganja, koja i dalje daje pravo korporacijama da tuže države ako utiču na njihove profite. Komisija je predložila novi oblik takvih instanci, nešto transparentniji od prethodnih. I dalje je, međutim, reč o paralelnom pravosudnom sistemu koji samo brine o pravima ulagača. Nije otvoren prema građanima, čemu se strogo protivimo. TTIP nije dobar ni u kontekstu zaštite potrošača, ali ni energetske politike odnosno zaštite životne sredine. Sporazum će vrlo verojatno omogućiti pristup prljavih goriva na evropskom tlu. Što se tiče poljoprivrede, TTIP bi zbog američkog uvoza mogao ugroziti i male farmere i stvoriti probleme za regionalne proizvode koji su u Evropi zaštićeni oznakama geografskog porekla.
Koliko je SAD-u zanimljivo tržište za poljoprivredne proizvode?
Ska Keller: Upravo je pristup tom tržištu ključni interes koji SAD vidi u ovom sporazumu. Tržište EU je već vrlo otvoreno i liberalizovano, gotovo svaki segment osim poljoprivrede. To znači da ćemo iz SAD zahvaljujući TTIP-u dobiti više poljoprivrednih proizvoda. Budući da je tamošnja industrija ogromna, s velikim korporacijama, oni mogu proizvoditi jeftinije, iako ne nužno sličnog kvaliteta ili standarda za zaštitu životinja kakve imamo u EU. S druge strane, EU želi da izvozi evropske proizvode u SAD, na primer one sa specifičnim geografskim poreklom, kao što je pršuta iz Parme, ali SAD zasad ne pristaje na te odredbe, pa se ne može očekivati neki profit od kvalitetnijih proizvoda.
Jedan od argumenata hrvatske vlade je da ćemo profitirati od proizvoda sa geografskim poreklom.
Ska Keller: Nisam u postupku pregovora, i ne mogu s punom sigurnošću reći kakav je razvoj ove konkretne situacije, ali ako pogledamo sporazum između EU i Kanade, onda se vidi kako je evropska strana uvela ograničeni popis proizvoda sa geografskom oznakom, ponekad i sa tranzicijskim periodom uvođenja. Proizvodi iz moje regije, na primer, nisu uključeni u taj popis.
Kako se razvija situacija po pitanju GMO prehrane, koja, opet tvrdi Komisija, neće preplaviti evropsko tržište?
Ska Keller: GMO je problem jer bi mogao ući kroz „stražnja vrata“, kroz takozvanu regulatornu kooperaciju. Sporazum će, naime, uključivati i poglavlje prema kojem će se neki standardi poravnavati s obe strane Atlantika nakon uspostavljanja TTIP-a. To se odnosi i na standarde o sigurnosti hrane, što bi moglo rezultirati prisustvom GMO-a, kao i mesom životinja koje su hranjene prehranom koja zadrži GMO.
Regulatorna kooperacija, koja će, među ostalim, omogućiti američkim i evropskim tehnokratama, pa i korporacijama, da vide i komentarišu predloge zakona koji bi mogli uticati na trgovinu pre samih zakonodavaca je, dakle, realnost?
Ska Keller: Regulatorna kooperacija će po svemu sudeći biti u TTIP-u, kao što je u sporazumu između Kanade i EU (CETA), ne u meri u kojoj se predlaže u sporazumu sa SAD. Ne bi bio problem kada bi se svima dala prilika da komentarišu predložene delove zakona i regulacionih akata. No, trenutni predlog o regulatornoj kooperaciji sugeriše da će neke interesne skupine imati privilegirani pristup i uticaj na Komisiju kad predlažu zakone.
Kakve su dobiti za mala i srednja preduzeća u evropskim zemljama? Naša vlada, naime, tvrdi kako je ovo za hrvatske kompanije takve veličine jedinstvena prilika i dobit.
Ska Keller: Bilo bi zanimljivo videti njihove argumente. Trenutno ne vidim kako bi mogli profitirati. Mnogi od njih se po Evropi suprotstavljaju sporazumu, jer slute da bi im mogao doneti samo probleme, dok bi dobit najvećim delom išla korporativnom sektoru. Doduše, neke bi manje firme mogle profitirati, u kontekstu tehničkih standarda, kao što je poznata odredba o poravnavanju standarda za svetla na automobilima, ili određena oprema koja je dosad proveravana u Evropi i Americi, a sada će biti dovoljna samo jedna provera, pa će se i troškovi smanjiti. Teško je, međutim, shvatiti zašto uz takvo olakšavanje trgovanja trebaju biti uključeni arbitražni sudovi između korporacija i država, kao i hrana, poljoprivreda, problemi s GMO-om, isl. Brojna mala i srednja preduzeća rekla su nam da ne vide kakve bi benefite mogli imati od sporazuma.
Komisija i pobornici sporazuma uveravaju da neće doći do smanjenja standarda u Evropi po pitanju zaštite životne sredine ili socijalnog sistema, ali oni koji su kritičniji prema njemu, vele da će se baš do desiti.
Ska Keller: Deo standarda bi mogao biti doveden u pitanje preko regulatorne kooperacije, deo preko liberalizacije poljoprivredne trgovine, budući da se tu standardi razlikuju. Usluge su takođe problem, bilo da je reč o očuvanju postojećih standarda, ali i – još možda bitnije – postavljanju većih stanadarda u budućnosti. Komisija tvrdi kako će očuvati postojeći evropski nivo, što je dosta upitno, ali treba da vidimo kako ćemo ubuduće regulisati, pa tako i dizati standarde.
Na šta tačno mislite u vezi sa budućim standardima?
Ska Keller: Ako za pet godina odlučite da pvećate standarde u uslugama koje ste, na primer, danas liberalizirali sa manjim nivoom regulacija, to će biti praktično nemoguće, jer ste u najboljem slučaju obvezani da budete na nivou koji je postojao kad je TTIP potpisan.
Tu je i takozvani „efekat hlađenja“. Već imamo više primera da je do toga došlo zbog TTIP-a, ali i drugih sličnih sporazuma.
Ska Keller: To je takođe problem, i posebno je povezan s investicionim sudom: ako ulagač samo zapreti da će tužiti neku državu zbog regulacija koje se, na primer, tiču zaštite sredine, onda bi se država, vlada ili parlamenti mogli dvojiti oko usvajanja takvih odredbi, zbog straha od troškova koji bi mogli proizaći iz spora sa korporacijama.
Je li takav refleks najopasniji za javni sektor, poput radnih prava, zdravstva i sl?
Ska Keller: Sektor usluga je veliki problem, pogotovo u slučaju TTIP-a, ali i kod Sporazuma o trgovini uslugama (TISA, koja se pregovara između 23 zemlje, uključujući i EU, op.a.), koji je za usluge još veća opasnost u istom kontekstu.
Da li sporazumi poput pomenuta dva već negiraju ionako mršave obaveze koje su potpisali vođe svetskih velesila na klimatskom sporazumu u Parizu?
Ska Keller: Da. TTIP ima i energetsko poglavlje koje predviđa veći nivo izgaranja fosilnih goriva, ali i, dakako, povećanje transporta dobara, takođe na štetu životne sredine, što se ne uzima u obzir. Dakle, sasvim je sigurno da su ovakvi sporazumi problem i u kontekstu ekologije.
Jedan od ciljeva je i smanjenje regulacija koje sprečavaju uvoz energetskih sirovina koje se dobijaju na, po sredinu, najgore moguće načine, kao što je gorivo iz katranskog peska.
Ska Keller: Regulacije o zaštiti životne sredine već su pod udarom. Primer je direktiva o kvalitetu goriva. Taj je problem takođe direktna posledica TTIP-a.
Šta je sa prehrambenim standardima?
Ska Keller: Oni su isto problem, jer imamo različite standarde u SAD-u i EU. Primer je princip predostrožnosti, koji podrazumeva da se na evropsko tržište može plasirati samo proizvod za koji kompanija mora dokazati da nije štetan, i to ne samo po pitanju hrane, dok u SAD možeš plasirati proizvod bez te obaveze, ali ako te uhvate u kršenju standarda, moraš platiti enormne odštete. Kad se na stranu stave dileme koji je od dva sistema bolji, jasno je da se oni u potpunosti razlikuju jedan od drugog.
Koliko korporacije utiču na pregovaračke procese?
Ska Keller: Teško je to procenjivati iz pozicije evroparlamentarca. Znamo da se kompanije konsultuju više od nevladinog društva. Pre nekoliko nedelja Guardian je objavio kako se velikim korporacijama daje pristup tajnim dokumentima, i kako im Komisija pomaže u pronalaženju partnera za komunikaciju u SAD-u. Čini se kako lobisti imaju veliki uticaj, pa se može postaviti pitanje ko piše sadržaj pregovora. Komisija je, prema istim novinama, zvala korporacije i lobiste da naznače svoja stajališta u pregovaračkim dokumentima.
Hoće li levi centar, zahvaljujući kojem je podržan nastavak pregovora, uz izmenjeni predlog sistema investicionih sudova umesto ISDS-a, na kraju biti presudna partija za usvajanje sporazuma u Evropi?
Ska Keller: Apsolutno, mogli bi biti ključni u Evropskom parlamentu, kao i u zemljama članicama, jer će svaka pojedina zemlja moći da usvoji ili zaustavi ovaj sporazum.