Industrija mesa je u sve većim problemima kako se kriza sa kovidom 19 produbljuje. Proizvođači svinjetine, živinskog mesa i govedine moraju što pre da se prilagode novim zahtevima tržišta i pritiscima radne snage, navodi se u analizi ”IEG polisi agribiznis”
Kako se ističe, globalno tržište mesa se upravo menja, industrija ostaje bez radnika, a kupci menjaju navike dok se istovremeno usložnjava međunarodna trgovina.
Cene mesa u nekim zemljama znatno su pale, dok su u drugim ostale nepromenjene ili imale čak blagi skok. Neujednačene su cene suhomesnatih proizvoda, svinjetina i govedina pojeftinjuju na mnogim tržištima dok cene piletine i jaja imaju tendenciju rasta.
Mnogi najveći svetski proizvođači mesa pokušavaju da održe snabdevanje na istom nivou i spreče nestašice, ali se navodi da i u ovom sektoru postoji sve veći realan strah od širenja zaraze među radnicima i inspektorima koji kontrolišu hranu u pogonima, što bi potencijalno donelo još veće poremećaje. Ovakve tenzije primećuju se u Evropi, gde mere uslovljene širenjem pandemije utiču na način kupovine i konzumaciju mesa.
Zatvaranje restorana i lanaca brze hrane povećava pritisak na tržište govedine, cene padaju i to stvara ogromne probleme proizvođačima i prerađivačima.
Slično je i sa tržištem svinjskog mesa koje je, u februaru, pretrpelo velike poremećaje zbog dešavanja u Kini i logističkih problema u kineskim lukama. Ipak, postoji optimizam da će, budući da se epidemija smiruje, Kina povećati tražnju, što bi uticalo na rast cena u Evropi.
Iako je u tom sektoru bilo uspona i padova u poslednje vreme (prvenstveno zbog afričke kuge svinja), cene ove vrste mesa u Evropi i dalje su na najvišem nivou u poslednjih nekoliko godina. To je delimično povezano sa kovidom 19, ali takođe i sa manjom tražnjom u nekim državama, posebno u Nemačkoj.
Najmanje posledice trpi živinarska industrija, analize pokazuju da u ovoj krizi potrošači prelaze na pileće meso i jaja za pripreme obroka kod kuće. Prosečne cene za jaja i piliće za uzgoj na najvišem su nivou u poslednjih nekoliko meseci. Ističe se da su veliki problemi i s radnom snagom jer je sve veći broj radnika u izolaciji ili karantinima.
Takođe, zbog pritiska EU da se zatvaranjem granica spreči širenje virusa, otežan je i transport stočne hrane i drugih proizvoda za poljoprivredu, a i trgovina živim životinjama je usporena.
Ipak, Brisel prepoznaje potrebe da se bavi ovim problemima kako bi se izbegle nestašice hrane. Između ostalog, razmatraju načine kako da, u ovim uslovima, omoguće slobodno kretanje sezonskih poljoprivrednih radnika. EK je pozvala države da otvore granice za sezonske radnike, procenjuje se da bi u poljoprivredi trebalo da se nađe stotinu hiljada sezonaca, a najveći broj na farmama. Upravo bi oni morali da imaju preporuku da su ključni, kako bi mogli lakše da prelaze granice.
Promene potrošačkih navika
Najveći prerađivači mesa ističu da jasno vide promene potrošačkih navika uslovljenih pandemijom i da se praktično svi sada okreću snabdevanju u supermarketima. Raste prodaja mlevenog mesa u odnosu na skuplje proizvode, zbog čega se menja i odnos između kupovne i prodajne cene. Britansko udruženje prerađivača mesa ističe da je zbog rasta kupovine mlevene govedine na tržištu previše drugih delova, poput steka i zadnjih delova koje proizvođači ne mogu da prodaju.
I cene stoke na svetskom tržištu su u blagom padu jer su proizvođači zabrinuti da bi mogli da ostanu sa velikim viškovima ukoliko budu primorani da zatvaraju pogone zbog izbijanja zaraze među radnicima.
