Turske vlasti pokrenule su veliku akciju protiv vodećih proizvođača živinskog mesa zbog sumnje da su dogovarali cene, ograničavali isporuke i veštački stvarali nestašice. Istraga je obuhvatila 13 kompanija koje kontrolišu oko 80% tržišta piletine, dok stručnjaci upozoravaju da iza eksplozije cena ne stoji samo kartelsko ponašanje, već i snažan rast troškova proizvodnje
Turske vlasti su sredinom juna privele 29 rukovodilaca i drugih zaposlenih na visokim pozicijama u vodećim živinarskim kompanijama, u okviru istrage zbog sumnje na dogovaranje cena i narušavanje konkurencije.
Akcija je sprovedena u osam provincija, a tužilaštvo osumnjičene tereti za veštačko formiranje cena, narušavanje slobodnog tržišta i kriminalno organizovanje radi sticanja nezakonite dobiti, piše magazin Biznis i finansije.
Sud je prvobitno uveo prinudnu upravu u 13 kompanija koje zajedno drže oko 80% domaćeg tržišta piletine, među kojima su Banvit, Šenpilič, Erpilič, Keskinoglu, Lezita i Gedik.
Prema navodima turskih antimonopolskih organa, rukovodioci kompanija su putem šifrovanih aplikacija i tajnih sastanaka unapred razmenjivali informacije o cenama, odlagali popuste i koordinisano smanjivali isporuke trgovinskim lancima kako bi podigli tržišne cene.
Iste kompanije su još u septembru 2025. kažnjene sa ukupno 89 miliona dolara zbog kršenja propisa o zaštiti konkurencije.
Piletina poskupela i do 250%
Pritisak na vlasti dodatno je povećao snažan rast cena. Od početka 2026. godine pileće meso u Turskoj poskupelo je između 150 i 250%, dok je piletina za veliki deo stanovništva najdostupniji izvor mesa.
Kako bi povećala ponudu na domaćem tržištu, vlada je početkom godine ograničila izvoz živinskog mesa. Međutim, cene nisu značajnije pale, što su državni organi protumačili kao dodatni signal mogućeg kartelskog dogovaranja.
Posle reakcija industrije i upozorenja da bi prinudna uprava mogla dodatno da poremeti proizvodnju, sud je polovinom juna ukinuo tu meru za 11 od 13 kompanija. Istraga se, međutim, nastavlja.
Veliki proizvođač i izvoznik
Turska godišnje proizvodi oko 2,6 miliona tona živinskog mesa i više od 20 milijardi jaja, zbog čega se nalazi među najvećim svetskim proizvođačima.
Živinarska industrija procenjuje se na više od 14 milijardi dolara, a direktno i indirektno zapošljava oko tri miliona ljudi. Turska je istovremeno među deset najvećih izvoznika živinskog mesa, sa plasmanom u više od 100 zemalja i prihodima od izvoza većim od milijardu dolara godišnje.
Kartel ili rast troškova?
Ekonomisti, međutim, upozoravaju da se eksplozija cena ne može objasniti samo ponašanjem velikih kompanija.
Turska u velikoj meri zavisi od uvoza soje, kukuruza, dodataka za stočnu hranu, matičnih jata i priplodnog materijala, pa pad vrednosti lire direktno povećava troškove proizvodnje.
Rastu i troškovi energije, dok su mali proizvođači poslednjih godina sve više napuštali proizvodnju. Time je tržište dodatno koncentrisano u rukama nekoliko velikih kompanija.
Zato se turska živinarska industrija danas nalazi između dve vatre – državnog pokušaja da ograniči cene i izvoz i rastućih troškova proizvodnje koji sve teže mogu da se apsorbuju bez poskupljenja mesa.
