Žetva trske u Belom Blatu, banatskom selu poznatom po organizovanoj preradi te korovske biljke, u punom je jeku, mada poslednjih dana, zbog vremenskih uslova, situacija nije pogodovala beračima. Sezona, uobičajeno, počinje s prvim mrazevima i kada temperatura padne ispod nule. Tada je i sam žetelački rad olakšan jer radnici ne upadaju do kolena u močvarno tlo beloblatskih trstika, a i trska se lakše seče. – Poslednjih dana ne možemo se pohvaliti nekim značajnijim rezultatima u količini obrane trske jer nam vremenske prilike jednostavno nisu išle naruku – kaže za „Dnevnik“ direktor Zemljoradničke zadruge „Jedinstvo“ u Belom Blatu Nebojša Superov.
Ta zadruga, uz firmu „Jugotrska“ vlasnika Mirka Gode, najveći je beloblatski izrađivač proizvoda od trske. Po rečima Superova, godišnja proizvodnja zadruge je 650.000 kvadrata, što je, dakako, podatak vredan pažnje.
Nakon sezone branja, koja traje najkasnije do polovine aprila i kada se angažuju i sezonski radnici, sledi izrada gotovih proizvoda, odnosno trščanih pletiva, koji se najvećim delom izvoze u Nemačku. Izvoz na nemačko tržište, inače, počeo je sedamdesetih godina prošlog veka, kada je otac Mirka Gode, nekadašnji direktor Zemljoradničke zadruge „Jedinstvo”, razradio tu saradnju. Godišnje se u Belom Blatu znalo izraditi i plasirati u inostranstvo približno milion kvadrata trščanih proizvoda. Bilo je kraćeg prekida u vreme embarga, ali je saradnja posle toga obnovljena, doduše na manjem nivou nego ranije.
– Bez obzira na godišnju produkciju koju smo sada postigli, stanje u ovoj oblasti je teško. Mnogo je stvari s kojima moramo da se izborimo, a jedna od njih je i cena trske na tržištu, kojom nismo zadovoljni – naglašava Superov.
Sečenje trske je ozbiljan i naporan posao. Pre svega, vreme seče ili žetve pada u periodu kada su meteorološki uslovi dosta ekstremni jer je važno da jaki mrazevi isuše trsku, s koje tada otpada lišće. Radnici trsku seku uglavnom ručno, uz pomoć alata zvanog đalaska. Vezuju je u snopove, posle čega se prevozi do radionica za preradu. Prerađivači, zatim, trsku klasiraju po dužini, koja dostigne i pet metara, te od nje prave krajnji proizvod. Od trske se izrađuju štukatur, termoizolacija, trščani krovovi, suncobrani, paravani i drugi artikli.
Za razliku od nekih inostranih zemalja, gde se trska namenski gaji već godinama, u Belom Blatu ona predstavlja korovsku biljku koja raste od marta do novembra. I bez obzira na to što je na banatskom tlu samonikla, baš ovdašnja važi za jednu od najkvalitetnijih.
Dnevnik
