Kinezi se u Srbiji listom bave trgovinom, ali supružnici Li i Ćea Ćie, ili ti po srpskom Dragan i Jelena, odlučili su da postanu poljoprivrednici. Na izlasku iz Krnjače prema Pančevu, u takozvanoj Dubokoj bari, pre šest godina iznajmili su oko tri hektara zemlje i zasadili raznovrsno kinesko povrće. Sami su podigli i oko 30 ari plastenika, izbušili bunare, postavili pumpe i uveli navodnjavanje „kap po kap“.
Plastenici su prilično staromodni, sklepani od metalnih šipki i celofana preko, ali njima sasvim dobro služe. Malo je problema zimi kada napada sneg ili ako dune prejaka košava, ali zasada opstaju. Dragan i Jelena su skoro po ceo dan u njivi, a angažovali su i još jednog Kineza Paja da im pomaže u povrtarstvu i domaćeg Rumuna iz obližnjeg sela.
Kako kaže Jelena, ili Li, sve povrće koje proizvedu uspeju bez problema da prodaju, pre svega svojim sunarodnicima u Bloku 70, gde imaju tezgu, ali i na buvljaku u Pančevu. U tim naseljima je dosta Kineza, pa roba začas ode.
U plastenicima sade celer, dugačke zelene tikvice, pa tikvice dugačke i savijene kao potkovica, boraniju čije zelene mahune narastu dužine pola metra, ljute papričice, dugačke krastavce koji imaju tanku koru i, kako kaže Li, ne moraju da se gule. Pod celofanom, ali i na otvorenom raste i kineski kupus koji prodaju za 300 dinara po glavici.
– Ima jedna korejska porodica koja obožava taj kupus, stalno kod nas kupuju, a kad dođu kupe sav sa tezge koji smo doneli – priča nam Li. – Grašak isto sadimo, ali ga beremo i jedemo sa mahunama dok je skroz mlad. Sve što naberemo 10, 20 kilograma odmah prodamo, iako je 600 dinara kilogram.
Ova kineska porodica uzgaja i bele dugačke rotkvice, kukuruz šećerac, kikiriki koji stiže u oktobru, male lubenice do dva kilograma, peršun koji je nešto drugačijeg ukusa nego naš. Uzgajaju i beli luk i biljku koja mu je veoma slična ukusom i izgledom, ali se beru samo pera. Li kaže da je odlično kada je spremaju sa jajima. Za dva minuta gotov doručak.
Li i Ćea Ćie kažu da su pre deset godina došli u Srbiju i u početku su prodavali uvezene stvari na pijaci, a onda su shvatili da mogu dobro da zarade uzgajajući za svoje sunarodnike povrće koje je kao iz otadžbine.
Bolji vazduh nego u Pekingu
Li kaže da je iz gradića Then Đin kraj Pekinga, dok joj je suprug iz kineske prestonice.
– U Srbiji nam se dopada. Zasada smo ovde, ali ako uspemo da zaradimo više novca, možda se pod stare dane vratimo u Kinu – kaže Li. – Ovde je vazduh čist, za razliku od Pekinga gde je puno smoga i mnogo ljudi. Jednom godišnje, za kinesku Novu godinu, idemo kući i ostanemo mesec dana.
Plaćaju socijalno i penziono
Rumun koji radi kod Kineza ne želi da daje ime za novine, ali kaže da već četiri godine kod njih ima posao.
– Zadovoljan sam zaradom, redovno me plaćaju, nikada ne kasne, a uplaćuju mi i zdravstveno, socijalno i penziono. Napunio sam 65 godina i mislio sam da prestanem da radim, ali mi je nešto žao da ih napustim – priča Rumun. – Dozvolili su mi da dovedem i svoje guske, pse i golubove koje uzgajam.
Novosti
