U Beogradu je u nedelju danas otvoren Kongres genetičara koji ima međunarodni karakter, a sesije će pokriti najaktuelnije teme – od medicinske genetike do genetičkog aspekta očuvanja biodiverziteta i efekta klimatskih promena na genetičku strukturu populacija.

Kongres će trajati do 2. oktobra i okupiće veliki broj inostranih predavača iz eminentnih institucija, i to iz 12 evropskih zemalja.

Šefica katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta Marina Stamenković Radak izjavila je da je programom predviđeno 18 plenarnih predavanja, 43 kratka usmena izlaganja i 260 poster-prezantacija radova.

– Gosti su uglavnom iz evropskih zemalja – Danske, Švedske, Švajcarske, Italije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije – navela je Stamenković Radak, dodala je da će mnogo mladih istraživača iz naše zemlje imati priliku da čuju predavanja koja će im kasnije koristiti, na primer u doktorskim studijama.

– Ovo je peti kongres od osnivanja Društva genetičara Srbije, i on se organizuje svakih pet godina – podsetila je Stamenković Radak, napomenuvši da je prvobitno bilo planirano da se skup organizuje u Kladovu, ali je došlo do izmena zbog vanredne situacije u toj opštini.

Kongres je otvoren u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, a program će se, do 2. oktobra, uključujući i zatvaranje, odvijati u salama Kolarčeve zadužbine. Zvanični jezik kongresa je engleski.

Sesije će obuhvatiti i biotehnologiju, oplemenjivanje organizama, genotokiskologiju, savremene metode genetičkih istraživanja u medicini, poljoprivredi, šumarstvu..

Na kongresu učestvuju istraživači iz naših vodećih naučno-istraživačkih institucija u oblasti genetike.

Poslednjeg dana kongresa odrzaće se okrugli sto na temu “Novel food” koja posebno zaokuplja pažnju zbog molekularno genetičkog – medicinskog aspekta i korišćenja biotehnologije u ishrani.

Tanjug