Mnoge njive, naročito u Sremu, ostale su neizdate na minulim javnim nadmetanjima, što ponovo otvara sumnje u regularnost izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta. Setva samo što nije završena, a ratari nisu ni ušli u oranice. Dosta hektara ili će ostati neobrađeno, ili će se orati bespravno, ili će po principu „ko prizna, pola mu se prašta” za one koji „upadnu” u njive, a onda prijave da su nelegalno u njima, arenda biti jeftinija…
Nijedan od tih scenarija ne bi bio prvi put viđen na vojvođanskim oranicama – bilo je i dosad neuzoranih i neplaćenih i uzurpiranih njiva, i „dogovora” lokalnih samouprava s nezakonitim zakupcima. Naravno, moguće je da i ovi, neizdati hektari, u arendu odu regularno.
U sedam sremskih opština trenutno je zakupljen 18.501 hektar poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, dok nije dato u zakup oko 3.500 hektara. Najviše poljoprivrednog zemljišta koje nije dato u zakup nalazi se na teritoriji opština Šid i Irig, rečeno nam je u Upravi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za poljoprivredno zemljište.
Lokalna samouprava Šid raspisala je javno nadmetanje i ponudila 996 hektara poljoprivrednog zemljišta u zakup, ali je zakupljeno oko 400, dok se za ostatak niko nije javio. Opština Irig je tri puta raspisivala javno nadmetanje – prvi put za površinu od 993 hektara, zatim i u drugom krugu za 993 hektara. Ponovljen je drugi krug kada je raspisano javno nadmetanje za 360 hektara, a najveći deo površina dat je u zakup. Međutim, kako nam je rečeno u Upravi za zemljište, u toj lokalnoj samoupravi određene odluke stavljene su van snage, i to je razlog zbog čega nije zakupljeno sve zemljište. Zapravo, potencijalni zakupci nisu na vreme isplatili celokupan iznos zakupnine.
Na pitanje šta se dešava s parcelama za koje nema zainteresovanih – da li ostaju neobrađene, ko je odgovoran za to i da li njive moraju da budu uzorane i zasejane, u Upravi su nam odgovorili da su lokalne samouprave dužne da objave oglas za javno nadmetanje, ali ukoliko nema zainteresovanih, to zemljište ostaje nekorišćeno. Uglavnom je, dodaju, to zemljište koje nije mnogo atraktivno.
Pomenimo, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu vlasnik, odnosno korisnik, dužan je da njive redovno obrađuje i da primenjuje sve propisane mere. Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i ne donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, postupak će sprovesti Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, za njenu teritoriju. Početna cena za zakup u prvom krugu ne može biti niža od stopostotne tržišne cene zakupa na području na kojem je to zemljište, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70 odsto tržišne cene zakupa.
Inače, u pripremi je nov zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je, po najavama nadležnih, već trebalo da dođe pred poslanike, ali još nije ušao u procedurue. Oko državnih njiva već duže se diže prašina, a naročito je gusta kada se pomenu stranci kao novi vlasnici.
Udruženja za poljoprivredu iz Dolova zatražilo je pre nekoliko dana da se državno poljoprivredno zemljište što pre proda mladim poljoprivrednicima.
Malo Crniće i Inđija preskočili 1.000 evra
Prosečna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prošle godine je bila oko 210 evra po hektaru, a najviša prosečna cena je ostvarena na teritoriji opštine Temerin – 551 evro po hektaru.
Slede Inđija s 543 evra po hektaru i Stara Pazova, gde je prosečna cena zakupa bila 437 evra. Najviša pojedinačna cena ostvarena je na teritoriji opštine Malo Crniće – čak 1.098 evra za hektar, a zatim u Inđiji – 1.090 evra. Ukupan prihod od zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine iznosio je sedam milijardi dinara.
