Tokom 2013. godine u zemljama Evropske unije instalirani su kapaciteti za proizvodnju struje iz vetra od 11.159 megavati, što je za osam odsto manje nego 2012, pokazuju najnoviji podaci Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA). Vrednost novih kapaciteta procenjuje se na 13-18 milijardi evra. Širom EU sada su instalirani kapaciteti od 117,28 gigavati (GW) i još 4,18 GW u drugim evropskim zemljama. Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra 110,7 GW je na kopnu a ostalo na moru. Kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra instalirani u EU u godini sa prosečnim brojem vetrovitih dana mogu da proizvedu 257 teravat sati (TWh) struje, što pokriva 8% ukupne potrošnje električne energije u EU.

Izveštaj Udruženja ukazao je na velike razlike među članicama i na nekim, svojevremeno “zdravim” tržištima, u 2013. godini znatno je smanjena instalacija kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra. U Španiji je u poređenju sa 2012. zabeležen pad od 84%, Italiji od 65% a u Francuskoj od 24%. Takav pad doprineo je da 46% svih novih kapaciteta u 2013. bude instalirano u samo dve zemlje – Nemačkoj i Velikoj Britaniji. U godinama pre 2013. godine nije bilo takve koncentracije, odnosno rast sektora bio je ravnomerniji, napominje se u izveštaju.

“Na postavljanje kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra u 2013. nepovoljno su delovali stanje na tržištu i regulatorna i politička neizvesnost širom Evrope. Nestabilan zakonski okvir za energiju vetra podrivao je investicije i uvećao rizike za ‘zeleni’ rast, zapošljavanje i energetsku bezbednost”, istakao je zamenik direktora Udruženja Džastin Vilks (Justin Wilkes).

Vilks je naglasio da je ključno da šefovi država i vlada u martu potvrde opredeljenost EU za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i utvrde obavezujuće i ambiciozne ciljeve za 2030. na tom planu.

“Komisijin tanušan predlog okosnice klimatske i energetske politike do 2030. neće doneti stabilan rast sektora energije iz vetra”, zaključio je Vilks.

Ipak, kapaciteti za proizvodnju struje iz vetra bili su tehnologija koja je u EU najčešće instalirana u 2013. i pokrili su 32% ukupno instaliranih kapaciteta za proizvodnju energije. Istovremeno kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora predstavljaju 72% ukupno postavljenih u 2013. godini.

Od početka veka 28% novih kapaciteta su bili oni za proizvodnju energije iz vetra a 55% svih su bili za obnovljive izvore.

U poslednjih 13 godina instalirani kapaciteti za korišćenje eolske energije porasli su sa 3,2 GW u 2000. na 11,2 GW u 2013, što znači godišnji rast od 10%.

Nemačka prednjači

Najveće kapacitete za proizvodnju energije iz vetra ima Nemačka, od 33.730 MW, a slede Španija sa 22.959 MW, Britanija sa 10.531 MW i Italija sa 8.551 MW.

Kapacitete veće od jednog gigavata ima 15 članica EU a osam zemalja Unije ima kapacitete veće od 4 GW.

Nemačka je u 2013. instalirala kapacitete od 3.238 MW od čega 7% na moru, Britanija 1.883 MW od čega 39% na moru, Poljska 894 MW, Švedska 724 MW, Rumunija 695 MW, Danska 657 MW, Francuska 631 MW a Italija 444 MW.

Napredne ekonomije centralne i istočne Evrope uključujući Hrvatsku, koja je postala članica EU 1. jula 2013, instalirale su prošle godine kapacitete od 1.755 MW, što čini 16% ukupnih.

Među zemljama kandidatima za EU, Srbija i Makedonija nemaju kapacitete za proizvodnju struje iz vetra dok Turska ima instalirane kapacitete od gotovo tri gigavata.

Od zemalja Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) Norveška ima instalirane kapacitete od 768 MW a Švajcarska od 60 MW.

U grupi ostalih evropskih zemalja van EU Ukrajina ima kapacitete od 371 MW a Rusija od 15 MW.

EurActiv