Srbija možda nije veliki proizvođač, poput Ukrajine, i niko ne treba da gaji pretenziju da ćemo moći da zadovoljimo potrebe tolikog tržišta kao što je kinesko, ali dobro je da taj kanal postoji, kaže Miloš Milovanović, koordinator projekata Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (UN FAO)
Naša zemlja ima šta da ponudi u poljoprivrednom izvozu, a u poslednjih nekoliko godina otvoreni su novi kanali ka nekim od najvećih svetskih tržišta. Primera radi, posle dobijanja dozvola za izvoz pšenice i kukuruza u Egipat, sada je odobrena i sva neophodna regulativa za ulazak na teritoriju Kine.
”Srbija možda nije veliki proizvođač, poput Ukrajine, i niko ne treba da gaji pretenziju da ćemo moći da zadovoljimo potrebe tolikog tržišta kao što je kinesko, ali dobro je da taj kanal postoji. U kojoj meri i kada će se on kapitalizovati, niko ne može sa sigurnošću da zna – opcija je otvorena i sada je sve prepušteno zakonitostima tržišta“, objašnjava Miloš Milovanović, koordinator projekata Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (UN FAO).
Svedoci smo da je pandemija izazvala poteškoće u lancima snabdevanja. Zastoji u snabdevanju hranom izazivaju lančane reakcije, pogotovo na uvoznim tržištima. ”Kad govorimo o snabdevenosti domaćeg tržišta, imamo više nego dovoljno za nas, a biće i za izvoz, i to po cenama koje bi trebalo da budu dovoljne za proizvođače, u poređenju sa prethodnim periodom. Ono što njih u ovom trenutku najviše zabrinjava je cena mineralnog đubriva, koja je tesno skopčana sa cenom energenata. To ne dotiče njihovu ovogodišnju proizvodnju, jer je ona bazirana na cenama energenata iz ranijeg perioda ove godine, već će je uračunati za narednu godinu”, kaže Milovanović.
Na pitanje u kojoj meri naši proizvođači koriste pomenute nove mogućnosti za izvoz, a pre svega primarnih poljoprivrednih proizvoda, on napominje da treba imati na umu da gro srpskog izvoza u ovoj oblasti ide Dunavom do rumunske luke Konstanca, gde se onda pretovaruje na veće brodove i upućuje na krajnje destinacije.
”Količine koje pojedinačno odlaze odavde su male jer ni plovila koja se koriste nisu velika. U Konstanci se ti tovari ’konsoliduju’, odnosno pakuju u veće isporuke obima do 50.000 tona za udaljena tržišta. Sada postoji legalna mogućnosti da se naša roba, recimo pšenica, konsoliduje sa pšenicom iz neke druge zemlje i šalje kao deo jednog velikog tovara u Egipat ili Kinu“, napominje Milovanović.
On, međutim, ističe da je reč o sektorima u kojima zarada nije velika, osim u pitanju zaista velikih količina. Marže koje proizvođači i trgovci žitaricama i uljaricama danas beleže mnogo su manje nego pre samo desetak godina. U međuvremenu je povećana konkurencija i značajno poraslo učešće transporta u finalnoj ceni.
