Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47% sezonskih radnika u poljoprivredi, pokazuje analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ
Oni su došli do podataka da su za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu. Rezultat nove procedure je, navodi se u biltenu NALED-a, utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega pet odsto od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.
Oni su naveli i da je ova analiza pokazala da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).
Brzo prijavljivanje i fiksni iznos poreza
Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanja ugovora na papiru.
Zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi Amira Omanović, rekla je da je portal i aplikaciju koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Srbije.
”Novi, jednostavniji način prijave i odjave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju”, kazala je Omanović.
Statistika je pokazala da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46, dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30. Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove, kako su naveli, biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike.
Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5%), veću sigurnost (29%) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20%).
