Srbija ove godine nije imala ni pojavu ni sumnju na avijarnu influencu ili ptičji grip koji trenutno hara Evropom, izjavio je za Politiku Saša Ostojić, rukovodilac Nacionalnog kriznog centra pri Upravi za veterinu. Kako kaže, vrlo je moguće da će našu zemlju i ove godine taj virus zaobići
”Srbija zapravo nikada nije imala avijarnu influencu na komercijalnim farmama. Poslednji put virus je prijavljen 2017. kod divljih ptica i na manjim gazdinstvima u ekstenzivnom uzgoju”, ističe Ostojić.
Ptičji grip donosi rizike, ali i ekonomsku opasnost za sektor uzgoja živine jer se farme na kojima je virus detektovan automatski zatvaraju, a sva živina uništava. Samo prošlog meseca devet država otkrilo je virus na farmama dok je u 2020. tačno 20 zemalja prijavilo ovu bolest na svojim teritorijama. Među njima su Bugarska, Poljska, Slovačka, Češka, Nemačka, Mađarska, Ukrajina, Holandija, Danska, Francuska… Karakteristično za ovu godinu jeste i da je virus dosta prisutan na farmama ćuraka i pataka, što je prethodnih godina bila retkost.
”Kod farmi koje su zahvaćene, uzročnik je verovatno prenet unutrašnjim prometom. Veoma se lako širi iz jedne zemlje u drugu. Naročito zato što se ovaj virus ne odlikuje velikim mortalitetom, često u startu prolazi neopaženo. Posebno u EU gde je sistem takav da kontrola prometa, između zemalja, nije toliko striktna već je više relaksirana”, objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, postoji i mogućnost da je virus prenet preko divljih ptica. Mada su biosigurnosne mere na velikim farmama u EU poprilično dobre, tako da bi ovaj vid prenosa mogao hipotetički da se dogodi na manjim gazdinstvima. Poslednji slučaj ptičjeg gripa u našoj neposrednoj blizini prijavljen je Sloveniji, gde je zaraza detektovana kod divljih ptica. Pre toga i u Hrvatskoj na farmi tovnih ćurki. Na pitanje kakve su ekonomske posledice ptičjeg gripa po države koje su pogođene, Ostojić kaže da je „iako se bolest javlja u velikom broju zemalja, vrlo je interesantno to što nema skoncentrisanih žarišta”.
”U tom smislu nema nekog većeg ekonomskog uticaja na državu jer nisu čitava područja zaražena, već pojedinačne farme. Da to nije slučaj, onda bi opasnost po privredu bila mnogo veća”, ističe on.
Hrvatske veterinarske vlasti utvrdile su da virus pripada podtipu H5N8, za koji do sada nije utvrđeno da uzrokuje zarazu kod ljudi. Ostojić kaže da su ove godine inače dominantni sojevi virusa H5N8 i H5N5.
U toj državi na snagu su stupile biosigurnosne mere koje farmere obavezuju da preventivno onemoguće kontakt domaće živine i divljih ptica, posebno onih koji žive u vodenim staništima i koje su najčešći rezervoari virusa.
Naš sagovornik kaže da, kada se pojavi virus, „pitanje je da li se prvo javlja kod domaće populacije ili divljih ptica”. Ali ono što je zanimljivo, kada je reč o divljim pticama, jeste da je uglavnom zahvaćena severna hemisfera. Virus se nije širio mediteranskim putevima, pa su zemlje koje su toplije ove godine pošteđene avijarne influence.
”To ide ciklično, zavisi od migratornih puteva divljih ptica. Tako smo u Srbiji imali virus 2017, a sada ga nemamo. I obrnuto, u državama kod kojih je sada prijavljen tada ga nije bilo. Moguće je da možemo da očekujemo da ćemo avijarnu influencu imati sledeće godine, ali to je u ovom trenutku teško predvideti”, ističe Ostojić.
Još krajem septembra Evropska unija pozvala je članice da pojačaju mere kontrole kako bi sprečile novu epidemiju bolesti koja se veoma brzo prenosi među pticama, ali se smatra da je rizik od prenošenja na ljude mali. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da nisu svi virusi ptičjeg gripe uzročnici bolesti kod ljudi, ali da neki mogu da budu pretnja. Najpoznatiji među njima je H5N1 koji trenutno ne cirkuliše među živinom.
Često pitanje među potrošačima jeste i da li se ptičji grip može preneti preko hrane, ako konzumiramo živinsko meso poreklom iz zemalja koje su prijavile bolest.
”Ne, to su objekti koji su pod stalnom kontrolom. Drugo, meso se termički obrađuje. Takođe postoje njihove interne kontrole za područja koja su zaražena avijarnom influencom. Virus kao virus opstaje u živoj ćeliji. Moguće je da bude mehanički prenet preko čoveka, ali to je na kratkoj relaciji i kratkog veka”, kaže Ostojić.
On je naglasio da u cilju praćenja kretanja bolesti i sprečavanje pojave i širenja avijarne influence na teritoriju Srbije Uprava za veterinu preduzima sve preventivne i propisane mere u skladu sa naredbom za zabranu unošenja tog virusa u našu zemlju i posebnih propisa koji se primenjuju u slučaju sumnje i pojave ove zarazne bolesti.
