U polovini članica EU poljoprivreda otvara radna mesta
U izveštaju pod nazivom “Promišljanja o ZPP-u” (Thinking CAP) detaljno se iznosi kako je novim ulaganjima i uslugama u poljoprivredi, potpomognutim temeljnom poljoprivrednom politikom EU, moguće smanjiti siromaštvo i pretvoriti poljoprivredu u delatnost koja će svima koji je se prihvate doneti bolje plaćena radna mesta.
Mađarska, Slovačka, Estonija, Danska i Holandija primeri su država članica koje su svoju poljoprivredu uspešno osavremenile pružanjem savetodavnih usluga, gradnjom puteva, osiguranjem imovinskih prava i omogućavanjem pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti u ruralnim područjima.
Druge zemlje, poput Bugarske, Hrvatske, Portugala, Rumunije, Slovenije i Grčke, još se moraju potruditi ne bi li smanjile siromaštvo i pobrinule se da bavljenje poljoprivredom bude isplativo. To mogu ostvariti poboljšanjem osnovnih preduslova za uspešnu poljoprivredu, čime bi se pospešili rezultati finansijskih ulaganja koja su na raspolaganju u sklopu ZPP-a. Ostale države članice smestile su se negde između ove dve skupine, pri čemu idu put uspešnog preobraženja ili zaostaju.
“Poljoprivreda i siromaštvo u polovini država članica EU više ne idu ruku pod ruku. Očito je kako se dohodovni raskorak između poljoprivrede i drugih delatnosti smanjuje, a u nekim zemljama – poput Holandije – bavljenje poljoprivrednom ponekad je unosnije od rada u drugim delatnostima,” ističe Arup Banerji, regionalni direktor Svetske banke za zemlje Evropske unije. “Približno polovina država članica EU danas uviđa kako se poljoprivredom može povećati opšte blagostanje, dok druga polovina još uvijek mora da poradi na stvaranju osnovnih pretpostavki za sprovođenje neophodnih strukturnih promena”.
Izveštaj Svetske banke pokazuje kako je Zajednička poljoprivredna politika EU povezana sa poboljšanjem uslova zapošljavanja u poljoprivredi.
Subvencije utiču na pozitivne pomake u poljoprivredi
Proizvodno nevezana plaćanja – tj. godišnja plaćanja koja se temelje na tome koliko zemlje poljoprivrednik koristi – i sufinansiranje ulaganja u poljoprivredna gazdinstva zaista ukazuju na jasne povezanost sa pozitivnim pomacima u poljoprivredi. Na primer, u novijim državama članicama, rast produktivnosti rada u poljoprivredi povećava se sa 3,1 na 4,7 posto godišnje uz 10-postotno povećanje ove vrste izdvajanja u okviru ZPP-a. No, tu su i neke vrste podrške – a poznate su kao proizvodno vezana plaćanja kojima se poljoprivrednici nagrađuju za tačno određenu biljnu ili životinjsku proizvodnju – za koje u izveštaju nije ustanovljena takva povezanost. U prošlosti, ta proizvodno vezana plaćanja znala su dovesti i do krajnje prekomerne proizvodnje i poremećaja cena na svetskim tržištima.
“Neke zemlje istrčavaju pred rudu jer plaćanja odobravaju poljoprivrednicima koji ne raspolažu infrastrukturom neophodnom za delotvorno plasiranje svojih proizvoda na tržište ili za najbolje moguće iskorišćavanje svojih ulaganja”, napomenuo je Rogier van den Brink, glavni ekonomista u Svetskoj banci.
“No, procesi uvedeni zahvaljujući ZPP-u su impresivni. ZPP uspostavlja vrlo široku mrežu i dopire do poljoprivrednika čak i u najudaljenijim kucima EU. Zbog toga će poboljšanja ZPP-a u skladu sa preporukama iznesenim u našem izveštaju dodatno ojačati njegovu ulogu moćnog oruđa strukturnog preobraženja.”
U izveštaju se nadalje ističe kako pri praćenju sredstava koja se izdvajaju u okviru ZPP-a naglasak treba staviti na opipljive rezultate, a ne na zbunjujuće birokratske procese. Time će se podstaknuti i sufinanciranje privatnih ulaganja u projekte potpomognute u sklopu ZPP-a, a koji su od javnog značaja, kao što je promovisanje ekološki prihvatljivih procedura, organskog uzgoja i dobrobiti životinja.
