U pripremi žig ”srpska junetina”
Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard ”srpska junetina”, što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu
Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard ”srpska junetina”, što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.
Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrani životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno. Najbrojnije domaće udruženje predložilo je, između ostalog, i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.
Kako kaže agrarni analitičar Čedomir Keco, Srbija svake godine ima pad broja priplodnih krava, ”iako je Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo vrlo racionalne i povoljne mere za farmere koji žele da se bave proizvodnjom mleka i teladi za tov”.
Ističe da je država, kao jedina u regionu, izdvojila za proizvođače 20.000 dinara za svaku kravu. Računalo se, kada je ova mera uvođena, da ćemo imati najmanje 80.000 grla, ali Keco kaže da smo trenutno tek na polovini tog broja za podsticaje.
”Stanje je takvo da i pored subvencija imamo manje krava nego ranije. Svega oko 400.000 teladi godišnje. Ali sa druge strane, što je apsurd, imamo višak proizvedene tovne junadi”, ističe Keco i dodaje da je činjenica da se kod nas ova vrsta mesa malo troši.
”Na domaćem tržištu proda se svega 96.000 prerađene junadi. Ali i pored manjka u proizvodnji uvek imamo višak u ponudi za izvoz – između 120.000 i 150.000 junadi. Kada se tome još doda uvoz junećeg mesa, jasno je da je domaća proizvodnja u problemima”, objašnjava sagovornik Politike.
Keco kaže da tovno govedarstvo u regionu i Evropi opstaje jer se mnoge države ozbiljno bave ovim sektorom. ”Tovno govedarstvo kod nas nije u sistemu selekcije. Svi su shvatili da moraju da imaju kvalitetne tovne rase. Takođe, većina zemalja rešila je pitanje korišćenja pašnjaka, jer su oni najveća sigurnost za jeftino govedarstvo. U Evropskoj uniji se za održavanje pašnjaka dobijaju podsticaji od 100 do 400 evra po hektaru. Kod nas se oni prepuštaju za oranice i daju ratarima i s time se mora prekinuti. Samo u Vojvodini ima 110.000 hektara pašnjaka i oni treba da budu dati na korišćenje stočarima. Smatramo da oni ne mogu biti predmet licitacije. Onda će to zaista biti održivo stočarstvo u prirodnim uslovima”, kaže Keco.
