Uzorana njiva koju su od majke nasledili Zoran Ristić i njegova sestra Snežana Tomić na prvi pogled se ni po čemu ne razlikuje od ostalih. Ali, baš na toj parceli do koje se stiže kroz blato i kaljugu, nalazi se centar Srbije
Stručnjaci Republičkog geodetskog zavoda izračunali su da je upravo tu, na dedovini ovo dvoje ljudi, u ataru sela Drača nadomak Kragujevca, “srce Srbije”.
Ekipa Novosti je među prvima posetila ovo selo, a meštani su uvereni da će sa novim otkrićem u njihov kraj pohrliti i turisti. Tome se nadaju i vlasnici parcele.
Zoran Ristić, skromni radnik obezbeđenja u “Fijatu”, tek pre mesec dana saznao je da njegova njiva, na kojoj je prošle godine požnjeo pšenicu, a na proleće planirao da zasadi kukuruz, nije kao svaka druga u okolini. Na desetak metara od poljskog puta, u njoj se nalazi tačka koja bi imala poseban značaj za svaku državu. Još se, međutim, ne zna da li će je obeležiti i Srbija.
Oko tačne lokacije godinama su se sporili meštani nekoliko sela, a teorije o tome gde se tačno nalazi kružile su okolnim naseljima kao kiša oko Kragujevca. Od Jabučja, preko Malih Pčelica, Vlakče do Čumića. Selo Drača gotovo da nije ni uzimano u ozbiljno razmatranje. Sve dok dr Miroslav Starčević iz Geodetskog zavoda, nije “presekao”.
Centar tačan u metar
– Za izračunavanje položaja centra neke teritorije, koriste se koordinate granice, a takvih tačaka ima oko 6.700 za celu granicu Srbije – objašnjava Starčević. – Formule su vrlo precizne i nema sumnje da je sračunati centar koji se nalazi kod mesta Drača zapadno od Kragujevca tačan u jedan metar.
Što se tiče raznih drugih pominjanih lokacija kao geografskog centra Srbije, te tvrdnje su iznete na osnovu nepouzdanih istorijskih podataka, nekih novinskih članaka bez preciznih objašnjenja kako se do mesta navodnog geografskog centra došlo. Sve to je rađeno sa ciljem da se naglasi da se baš u njihovom mestu nalazi geografski centar, što govori u prilog činjenici da takvo mesto ima turistički potencijal.
Zoran Ristić kaže da je za njega bilo veliko iznenađenje kada je čuo da je baš na njegovom imanju centar Srbije.
– Čuo sam neke priče da je u ovom kraju, ali nisam ni pomišljao da je baš ovde – priča Ristić. – Drago nam je zbog tog saznanja, ali još ne znamo kako bismo mogli da iskoristimo novi potencijal ovog mesta. Čekamo da nam se javi neko od nadležnih, da čujemo predloge i stručni savet. Do sada sa mnom niko nije kontaktirao.
Jarbol
Zoranov rođak, Miroslav Ćurčić, smatra da bi bilo lepo da se ovo mesto bar obeleži.
– Mogli bi da postave neki jarbol, da se zna da je u našem selu središte Srbije. A, ako ne postave ni njega, ni spomenik, bar da stave neki kamen, da Zoranu otežaju oranje – kroz osmeh u šali priča Ćurčić. – Mesna zajednica nema para, a ni Grad Kragujevac. Uzdamo se u državu.
Za početak, prva investicija bi mogla biti asfaltiranje oko kilometar i po puta koji vodi do središta Srbije. Da turisti ne iskaljaju cipele.
Centar je samo jedan
Centar Srbije mogao bi da se uvrsti među turističke znamenitosti.
– U mnogim zemljama sveta na takvom mestu podižu se obeležja sa raznim dodatnim sadržajima koji posećuju mnogobrojni turisti, naravno uz određene propratne reklamne poruke – napominje dr Starčević. – Geografski centar neke teritorije može se menjati samo ako dođe do promene granice date teritorije. Tako, na primer, EU je imala geografski centar kad je imala 15 članica, tada je bio u Belgiji i imao je obeležje. Kad je broj članica porastao na 27, sračunat je novi centar koji se nalazi u Nemačkoj i taj novi centar ima svoje obeležje i ima veliki broj turističkih poseta.
