Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na svetu nikada se ne iskoristi, a iz NALED-a kažu da na deponijama 60% otpada čini, upravo, hrana. Problem je, upozoravaju stručnjaci, ne samo društveni i ekološki, već i ekonomski, a rešenja nudi cirkularna ekonomija
Umesto pukog uništavanja neiskorišćenih namirnica, one se mogu upotrebiti kao resurs za dobijanje hrane za životinje, drugih korisnih proizvoda ili energije. Trgovinski lanci, restorani, ugostiteljski i javni objekti u čijem su sastavu kuhinje, među najvećim su generatorima organskog otpada. Zbrinjavanje nalaže zakon.
“Svi oni generatori otpada, po Zakonu o upravljanju otpadom, imaju obavezu da svoj otpad zbrinu u skladu sa zakonom, to jest, da ga predaju ovlašćenim operaterima, koji imaju dozvolu od strane nadležnih organa za upravljanje otpadom, tako da su u obavezi da taj otpad adekvatno sortiraju na mestu nastanka i da ga predaju operaterima, uz dokument o kretanju otpada”, kaže Jovana Škatarić, komercijalni direktor i savetnik za upravljanje otpadom u kompaniji “Higia”.
Da tako nije uvek u praksi, kažu u NALED-u, uz ocenu da upravljanje otpadom u velikoj meri i dalje zavisi od svesti, ne samo ekološke. Na prvom mestu predlažu doniranje upotrebljivih namirnica. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane.
“Ono što smo mi, svojevremeno, pokušali i predstavili Ministarstvu zaštite životne sredine je da svako ko proizvodi i stavlja u promet više od 50 obroka dnevno u obavezi je da ima operatera sistema, koji će na kraju taj otpad za njih zbrinuti”, kaže Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.
Otpad od hrane može se upotrebiti za dobijanje biokomposta kao đubriva, bioetanola kao goriva i biogasa, od kojeg se dobija i električna energija. Da ulje iz friteze, umesto u kanalizaciju ili na smetlište, može ići u biodizel, znaju na obodu Novog Sada. “Mi prerađeno otpadno ulje koje sakupimo, jestivo, izvozimo fabrikama biodizela na teritoriji Evropske unije, koje ga dalje prerađuju za jednu isključivu namenu, a to je za dodavanje fosilnom dizelu”, kaže Bojan Gligić, direktor kompanije “Eso Tron”.
Računica cirkularne ekonomije se ne tiče samo zaštite životne sredine, već i uštede resursa. “Srbija godišnje izgubi oko 350 miliona evra iz procesa neodgovornog postupanja u životnoj sredini”, napominje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
