U Srbiji je lane gajeno 418.919 pčelinjih zajednica koje su proizvele više od 5.700 tona meda, rečeno je na sednici Grupacije Privredne komore Srbije (PKS) za pčelarstvo i proizvodnju meda.
Od toga je najviše bilo 1.900 tona bagremovog meda i 1.700 tona suncokretovog meda, a slede livadski, lipov, mešani, cvetni med…
Prosečan prinos po košnici, zbog katastrofalno loše pčelarske sezone usled loših klimatskih prilika, iznosio je svega 13,7 kilograma, ukazali su u PKS, pozivajući se na podatke Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
Međutim, prema poslednjem popisu poljoprivrede, u Srbiji ima znatno više košnica, jer ih je registrovano oko 674.000.
Predsednik Grupacije za pčelarstvo Srbislav Vidović rekao je da nema tačnih podataka o broju “stradalih” košnica zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali da su neki pčelinjaci prepolovljeni.
Kako je objasnio, prošla godina nije bila pogodna za ovu proizvodnju, najpre zbog suše, a zatim zbog blage zime.
Predsednik SPOS Rodoljub Živadinović rekao je da je SPOS od ove godine, zahvaljujući registraciji privredne delatnosti, stekao uslove da se i zvanično učlani u PKS, što je i učinio.
– Ove godine Ministarstvo poljoprivrede izašlo je u susret višegodišnjim zahtevima SPOS-a i uvelo subvencije u visini od 500 dinara po košnici i za tu svrhu izdvojilo 200 miliona dinara ili oko 1,8 mil EUR – naglasio je Živadinović.
On je zatražio i da se ukine naplata ispaše pčela na državnom zemljištu.
Sekretar Udruženja PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju Milan Prostran rekao je da ovu delatnost treba ugraditi u buduću strategiju razvoja poljoprivrede Srbije.
Osim toga, pčelarstvo treba da pronađe adekvatno mesto u obrazovnom sistemu Srbije, dodao je Prostran.
Prema njegovim rečima, u trci za brzom harmonizacijom propisa u Srbiji sa EU, kao i prema ranijem očekivanju da ćemo 2016. godine postati članovi EU, doneli smo dosta akata koji se ne mogu primeniti u našoj praksi, a “sada je realno očekivati najranije članstvo u 2020. godini”.
Tanjug
