U Srbiji se godišnje proizvode oko 30 miliona litara vina, a naša zemlja je tokom 2023. godine ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans – kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa

“Potrošnja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku godišnje. Srbija je tokom 2023. godine izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 43 miliona evra”, rekao je nedavno za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

Prema njegovim rečima, najveći obim trgovine vinom, isključujući aromatizovano vino, Srbija je kao i proteklih godina ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržište, pri čemu je i dalje veoma izražen uvoz sa ovog tržišta. On čini oko 50 odsto ukupnog uvoza vina u 2023. godini.

Deo trgovine odvija se sa zemljama Evropske unije, pa je tako prošle godine sa ovog tržišta uvezeno više od 40 odsto ukupnog uvoza, dok je na tržište EU izvezeno preko 18 odsto ukupnog izvoza vina, što je približno jednako izvozu tokom 2022. godine, pokazuju podaci PKS.

“Značajan deo trgovine vinom odvija se sa ostalim zemljama, uz dominaciju izvoza na tržište Ruske Federacije. Tokom 2023. godine u Rusiju je izvezeno vina u vrednosti od osam miliona evra.

Posmatrano po zemljama, prošle godine je kao i prethodne najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije. Najveća količina vina u 2023. izvezena je na tržišta Ruske Federacije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine”, ističe Bogunović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, spoljnotrgovinska razmena aromatizovanog vina odvija se u znatno manjem obimu, pri čemu je izvoz u 2023. godini zabeležio značajan porast, kako u poređenju sa prethodnom godinom, tako i u poređenju sa prosečnim izvozom u periodu od 2015. do 2023. godine. Dominantni obim uvoza aromatizovanog vina Srbija je, kao i proteklih godina, imala sa tržišta EU.