Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za Dnevnik profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine
U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima, koje predočava Keserović, godišnja proizvodnja varira između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je prošle godine iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.
Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.
”Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima, kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara”, napominje Keserović.
