Bezmalo udvostručen izvoz Srbije u Rusiju za prvih sedam meseci godine nije jedino što se na našem tržištu dešava po zaoštravanju ekonomskih odnosa zemalja Carinske sa zemljama Evropske unije. Spuštanje ruske rampe za evropsku robu i stvaranje velikog viška hrane u EU, kako se i pretpostavljalo, uticalo je i na nas. Naime, već su nam stigli jeftiniji poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, na sreću potrošača ali ne i ovdašnjih proizvođača. Niže cene hrane svakako su nam dobrodošle, ali ekonomski i agrarni stručnjaci poručuju da je reč o dampingu, da utakmica nije fer i da se Srbija u njoj takmiči vezanih ruku. Za sada nam po dampinškim cenama iz Evrope stižu mlečni proizvodi ali, tek je počelo…
– Gubitak tržišta u Rusiji, usled obostranih ekonomskih sankcija, pojedine zemlje EU pokušavaju da damping cenama mlečnih prerađevina supstituišu na našem tržištu. Tako u Srbiji sada, recimo, ima sira gaude po ceni od 2,8 evra po kilogramu, što je neverovatno jeftino. Kako je za kilogram te vrste sira potrebno deset litara mleka, čija je trenutna cena 0,35 evra po litri, on ne bi mogao da košta manje od tri evra po kilogramu. Kada se ukalkulišu i troškovi prerade, troškovi transporta, poreske obaveze, zarade proizvođača i izvoznika, cena bi mu morala biti znatno viša – kaže za “Dnevnik” agrarni analitičar Vojislav Stanković.
Međutim, kako Srbija još nije članica Svetske trgovinske organizacije, nije u mogućnosti da pokrene antidamping postupak, ukazuje naš sagovornik. Kratkoročno gledano, ta kretanja ne ugorožavaju posebno pozicije naših proizvođača i prerađivača mleka, jer prosečna otkupna cena za mleko ekstra klase sa premijom sada je 47 dinara po litri. Međutim, na duže staze, problem može biti ozbiljan i po naše farmere i po mlekarsku industriju.
– Srbija u svakom slučaju mora da gradi strategiju kako da se odupre dampingu koji će biti sve prisutniji na našem tržištu. Štaviše, damping je veoma teško dokazati, a otežavajuća okolnost je što nismo u STO i ne možemo očekivati da nam ta organizacija pritekne u pomoć, kao što štiti svoje članice. Kako god, pred domaćim stočarstvom su veliki izazovi i mora mu se pomoći. Kao prvo, ne može se biljna proizvodnja nekim merama prinude vezati za stočarsku proizvodnju, treba afirmisati sistem uslovnog grla i kooperativnog odnosa i forsirati te odnose merama ararne politike, tako da svako u lancu ima ekonomske motive – napominje Stanković.
Sve i da zanemarimo posledice zaoštravanja na ekonomskoj relaciji Moskva – Brisel, naše mlekarstvo je svakako ugroženo. Naime, uvoz mlečnih ali i drugih prehrambenih proizvoda će se povećati, pre svega zbog liberalizacije trgovine sa EU koja je u punoj meri ove godine stupila na snagu. Pomenimo, juneće meso ima uvoznu zaštitu od 12 procenata, svinjsko meso devet, živinsko 10,5 odsto, a carina na uvozno mleko je nula. Mladi sir štitimo sa svega šest odsto carine, tvrdi kačkavalj sa 10,5 odsto, a ementaler s 18 odsto…
– Takva uvozna zaštita će doprineti značajnom pogoršanju bilansa u stočarskoj proizvodnji, pogotovo ako se zna da će EU iduće godine ukinuti proizvodne kvote za mleko. Nemačka, Francuska, Poljska i druge zemlje već sada zbog zauzimanja startnih pozicija svesno prebacuju određene kvote i uredno za to plaćaju penale. Iz toga se može zaključiti da predstoji prava eksplozija u ponudi mleka i prerađevina iz EU u narednim godinama – upozorava Stanković.
Posebna priča je potrošnja mleka u domaćinstvima u Srbiji koja nije ni blizu evropskih trpeza. Ionako malu potrošnju dodatno je oborila pojava aflatoksina. Po rečima našeg sagovornika, potrošnja termički obrađnog mleka smanjena je na samom početku akcidenta za 20 procenata, za koliko su smanjeni i prihodi primarnih proizvođača.
– Pojava aflatoksina u mleku uz pad životnog standarda stanovništva doprinela je da se potrošnja smanji na nivo koji nije do sada zabeležen – navodi Stanković. – Po glavi stanovnika u Srbiji se godišnje popije tek 49,4 litara, što je izuzetno skromno u poređenju sa potrošnjom u EU, čiji stanovnici potroše 90 litara. Slično je i sa prerađevinama od mleka. Dok je potrošnja belog sira u Srbiji 9,9 kg, u petnaest starih članica EU je 19,1 kilogram. O potrošnji putera da ne govorimo: stanovnik Srbije za godinu dana potroši samo sto grama, a stanovnik EU čak 4,76 kilograma.
Dnevnik
