– Sve sam radio po zakonu, nikad nijednu protivpravnu radnju nisam preduzeo – kazao je pred Specijalnim sudom u Beogradu penzionisani službenik Ministarstva poljoprivrede Nikola Jakšić, negirajući optužbe koje ga sumnjiče za krivično delo zloupotrebe službenog položaja u vezi s drugim postupkom razgraničenja državnog i društvenog zemljišta 2005. godine u slučaju preduzeća „Sloga“ iz Kaća.
Bilo kakve nezakonite radnje negiralo je i ostalih desetoro okrivljenih, koje optužba sumnjiči u vezi s različitim okolnostima da su vlasniku „Sloge“ Slobodanu Šćekiću omogućili „neosnovanu uknjižbu prava svojine na 301 hektaru poljoprivrednog zemljišta za koje je 2004. godine utvrđeno da je u državnoj svojini pa zbog toga nije bilo obuhvaćeno postupkom privatizacije“.
Optuženi su i članica Nadzornog odbora „Sloge“Jasmina Nikolić, tadašnji v. d. direktora u toj firmi Dane Čanković, sudski veštak Bratislav Uzelac, bivši zamenik direktora novosadske Službe za katastar nepokretnosti Milutin Ždero, savetnik za upravni nadzor u toj službi Stevan Boroš, referent za unos podataka Nemanja Novakov, tadašnja predsednica Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima Mirjana Milošević, članica iste komisije Svetlana Oluški, bivši savetnik u Republičkom javnom pravobranilaštvu Aca Ilievski i inspektor Republičkog geodetskog zavoda u sektoru za stručni nadzor Jovan Vladisavljev.
Slobodana Šćekića, kome se, budući da je nedostupan pravosuđu, sudi u odsustvu, optužba sumnjiči da je, kako se navodi, „nakon privatizacije ‘Sloge’ 16. juna 2005. godine, isplanirao aktivnosti u vezi s neosnovanim novim razgraničenjem i da je preko svojih dvoje okrivljenih saradnika podstrekao ostale okrivljene da sprovedu novi postupak razgraničenja“.
Inženjer agronomije Nikola Jakšić, penzioner već pola decenije, osporio je sve navode optužnice koji se odnose na njega te istakao da ne poznaje nijednog od okrivljenih i da je za Slobodana Šćekića čuo prvi put u pritvoru, u kojem je proveo oko sto dana tokom istrage. Postupci razgraničenja zemljišta se, objasnio je, obavljaju zbog završetka privatizacije te utvrđivanja državne svojine i njenog upisa u Katastar poljoprivrednog zemljišta, formiranog ukidanjem nekadašnjeg fonda.
Ministarstvo poljoprivrede, kako je naveo Jakšić, nije stranka u postupku razgraničenja već ga interesuje samo upis državnog zemljišta, stečenog agrarnom reformom i nacionalizacijom. Razgraničenje se sprovodi po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine i Uputstvu o načinu i postupku razgraničenja zemljišta. Zahtev za razgraničenje podnosi pravno lice, a obavezno sadrži elaborat s podacima o zemljištu za razgraničenje i pravnom poslu kao osnovu sticanja prava, o čemu dokaze podnose nadležnim jedinicama Republičkog geodetskog zavoda, koji to potvrđuje svojim rešenjem.
U slučaju „Sloge“, po drugom zahtevu za razgraničenje iz jula 2005. godine, tvrdi Jakšić, nije doneta nova potvrda o razgraničenju pa nije ni suspendovana prva iz decembra 2004. godine.
– Mi u Ministarstvu nismo ulazili u to kako radi Geodetski zavod –naveo je Jakšić. – Čak smo imali tipsku potvrdu kojom smo tražili od jedinica Republičkog geodetskog zavoda da potvrde tačnost podataka. „Sloga“ je u julu 2005. podnela novi zahtev za razgraničenje, našli su dokaze o pravnom sticanju, pravnom poslu. To je potvrdio nadležni novosadski Katastar nepokretnosti. Svi podaci iz elaborata su se slagali. Taj postupak je, međutim, ostao nezavršen jer nije stigao odgovor RGZ-a na molbu Ministarstva u vezi s upisom državne svojine.
Jakšić je, kako tvrdi, u Ministarstvu poljoprivrede bio referent, a na brojnim predmetima razgraničenja, osim njega, radilo je još osam kolega, sve po istoj proceduri.
– Nisam bio ni odgovorno ni službeno lice niti su mi bila preneta ovlašćenja lica na službenom položaju – naglasio je Jakšić.
Pre Jakšića, odbranu su izneli okrivljeni Stevan Boroš, Nikola Novakov i Svetlana Oluški, svi tvrdeći da su radili u skladu sa zakonskim i drugim propisma i da nisu počinili nikakve protivpravne radnje.
Novim veštačenjem vrednost njiva procenjena na četiri miliona evra
Suprotno tezi optužbe, na drugoj strani, u krugovima odbrane tvrde da se zemljište koje je predmet krivičnog postupka „nikad nije vodilo kao državno“. Zemljište je, kako pričaju, bilo rit i građani su ga napustili u periodu od 1960. do 1990. godine radi ostvarivanja prava na dečji dodatak.
Odbrana ističe da je posle prvih procena o vrednosti zemljišta od oko 320 miliona evra, koje su u javnost izneli istražni organi, veštačenjem sprovedenim tokom istrage utvrđeno da je vrednost zemljišta oko četiri miliona evra, a da se u tri veštačenja sprovedena na inicijativu odbrane procena vrednosti kreće od 1,2 do 1,8 milion evra.
Pominje se takođe da je Slobodan Šćekić kupio „Slogu“ Kać na aukciji za 12 miliona evra.
