Umesto jeftinijeg dizela – novo poskupljenje
Cene naftnih derivata rastu svuda, ne samo kod nas, već u svim državama koje većinom uvoze naftu, ali to svakako nije opravdanje za inertnost države u rešavanju ovog problema i donošenje više puta pominjanog plana za jeftinije gorivo za seljake.
Sasvim očekivano, uprkos obećanjima nadležnih, ništa nije bilo od podrške poljoprivrednicima u nabavci dizela, a sada, kao i svi ostali, verovatno dočekuju novo poskupljenje do deset odsto.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je još početkom godine izjavio da se razmatra način na koji bi se proizvođačima izašlo u susret, podseća Agrosmart, ali da je zato neophodno da se uvede red u registru i da se odvoje pravi od fiktivnih proizvođača.
To je, uz njegovo ministarstvo, trebalo da radi i resor finansija, a pominjao je i da bi cena goriva mogla da bude niža i 25 dinara. Kako je objasnio, sada je u registru oko 660.000 gazdinstava, a svega 380.000 ih se zaista bavi poljoprivredom. Ideja je bila da se, nakon razgraničenja između pravih i fiktivnih poljoprivrednika, svakome ko je upisan u RPG omogući da na svakoj pumpi uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo.
Od tada poljoprivrednike je polivao samo hladan tuš, a sada je u najavi još jedno poskupljenje.
”Uz manje oscilacije, trend rasta cene nafte neprekidno traje od sredine februara, tako da se neminovno odražava i na veleprodajne i na maloprodajne cene goriva kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Sasvim je izvesno da će do poskupljenja naftnih derivata doći i ovoga puta, sem ako ne nastupi nagli pad kursa dolara. U tom slučaju, maloprodajne cene goriva u Srbiji bi ostale na sadašnjem nivou. U suprotnom, do poskupljenja će doći ali treba naglasiti da će ono biti neznatno, to jest u procentu manjem od 10 odsto”, kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Akcizna politika
Dok mnoge države u takvim situacijama pribegavaju drugačijoj akciznoj politici, u Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012. godine kada je Vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče.
Zakon o akcizama omogućava Vladi da bez promene tog zakonskog akta smanji taj namet do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo. Međutim, kako sada stvari stoje, nema mesta očekivanju da će se to desiti.
