Bolje da i ne reaguju na tržištu, nego da reaguju ovako, zakasnelo i neadekvatno, kada od toga niko osim šačice odabranih neće imati koristi – poručuje povodom zahteva da Robne rezerve, po ceni od 20 din/kg, otkupe 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda, Miroslav Kiš, ratar iz Subotice i predsednik Asocijacije poljoprivrednika.
Sama žetva pšenice, jedna od prosečnih, sa prinosom od oko 4,2 tone po hektaru, “skinutih” sa oko 550.000 hektara, privodi se kraju. Rod od oko dva miliona tona već je, kako ističe Kiš, uveliko smešten u silose tako da bi ratari koji su dvadesetak dana, koliko je žetva, jedna od najdužih u poslednjih nekoliko decenija, trajala očekivali reakciju države i korekciju cene, sada morali žito da “vade” iz silosa, ako žele da ga prodaju državi.
– Cena pšenice se kretala od 16,5 pa do 18 dinara za kilogram i svi smo se, dok je žetva još trajala, nadali reakciji države, kako bi se cena podigla bar do granice ekonomske isplativosti – navodi Kiš.
– Objašnjeno nam je, više puta, kako para za to nema, a sada se i mogućnost otkupa pominje. Ako se otkupljuje samo 100.000 tona, od ukupno dva miliona, jasno je da će pšenicu za 20 dinara moći da prodaju samo retki, tako da i to otvara mogućnost za spekulacije. Umesto da je, pre žetve, provereno kakvo je stanje u magacinima Robnih rezervi i da je najavljen otkup, kod nas se dešava nešto sasvim drugo. Naravno, na štetu nas, poljoprivrednnh proizvođača.
Dušan Jokić, takođe ratar, koji obrađuje 15 hektara svojih oranica, ali i predsednik Udruženja malih poljoprivrednih proizvođača “Brazda” iz Starog Leca, podseća, kako je i ova žetva prošla, a da ratari nisu saznali po kojoj ceni će prodati svoj prvi sezonski proizvod.
– Po već oprobanom receptu pred samu žetvu lobisti monopolista kreću sa preuveličanom procenom roda u Srbiji, Evropi, pa i u svetu – ogorčen je Jokić.
– Zatim se, procenama, ruši kvalitet domaće pšenice, a na produktnoj berzi, majska cena od 24 dinara, volšebno pada na 17 dinara.
Jokić navodi kako je ove godine, upravo poučen iskustvom, posejao samo tri hektara pšenice i kako mu je prinos bio pet tona po hektaru. Pšenicu je, kao i većina malih proizvođača, odmah morao da proda kako bi platio repromaterijal i dobio nešto novca.
Cena zakupa
Cena zakupa zemlje, odnosno, arende, u pravilu se iskazuje u žitu. Poljoprivrednici koji zakupljuju zemlju, samim tim, strahuju da će zakup zemlje, ukoliko bude otkupa za Robne rezerve, morati da plate po ceni od 20 dinara za kilogram žita, iako su ga, u najboljem slučaju, prodavali za dva dinara jeftinije.
Otkupljivanja neće biti jer nema novca u budžetu
Država ove godine neće otkupljivati pšenicu. Vlada je još početkom 2014. donela ovu odluku, i iz budžeta nisu planirana sredstva za ovogodišnji rod.
– Otkupljivanje pšenice nije bilo u planu, naročito zbog količine koje se nalaze na zalihama – objašnjava Goran Tasić, direktor Direkcije za robne rezerve.
– Imamo za intervencije, ukoliko bude bilo potrebe, a mislim da neće. Zalihe pravimo za dvomesečnu prosečnu potrošnju. Jedino Vlada Srbije može da promeni ovu odluku.
Kako kaže Tasić, svake godine se pred kraj žetve donose paušalne procene.
– Kada bismo mi otkupili 100.000 tona pšenice, koliko se spominjalo, po ceni koja trenutno ne odgovara poljoprivrednicima, to bi bilo više novca nego što u našem budžetu ima – kaže Tasić (Novosti)