Kačarevcima je izgleda dozlogrdilo da njihovu Slaninijadu zovu banatski vašar slanine. Ideja je da kačarevačka Slaninijada bude organizovana kvalitetnije, da se izbegne vašarska dimenzija, a seljani – vrate proizvodnji mesa
Slaninijada je manifestacija jedinstvena po svom sadržaju. Održava se u Kačarevu od 1987. godine i zasnovana je na promociji proizvoda od mesa koji reprezentuju tradicionalne gastronomske običaje i kuhinju stanovništva Južnog Banata. Posle tri decenije, zaduvali su severom pančevačke opštine neki drugačiji vetrovi, pa se čelnici sela oglašavaju da izvorna namera jedne od najvećih i najdugovečnijih manifestacija u Srbiji, koja je prošle zime zaokružila tri decenije, za sve to vreme i nije zaživela.
To potkrepljuju navodima da kada su članovi istoimenog turističkog društva na čelu sa Milovanom Ćirovskim, koji danas živi u Parizu, pokrenuli ovu manifestaciju, ideja je bila da Kačarevo bude centar svinjarstva južnog Banata. Baš kao tokom Drugog svetskog rata, kada je iz Kačareva u Berlin svake godine izvoženo po 100.000 tovljenika, a u torovima bilo na stotine svinja, dok kažu danas selo ima jednog ozbiljnog proizvođača mangulica i tek nekoliko desetina svinja u uzgoju.
”Ideja je da Slaninijada bude organizovana na višem kvalitativnom i kulturnom nivou i da se na taj način predstavi čitavo mesto, a ne da manifestacija bude promocija pojedinaca. Izvorno, Kačarevo mora da bude na dobitku, da prihoduje čitavo mesto, kako turistički, tako i privredno“, kaže Branko Bokun, predsednik skupštine Mesne zajednice Kačarevo.
U tom poslu Kačarevci su se udružili sa pančevačkom Turističkom organizacijom, pa bi uz podršku grada u ovoj reformskoj ideji, manifestacija morala da postane prepoznatljiv brend svakog Kačarevca koji svoje proizvode iznese na tržište, ali i kroz prijem gostiju i ponudu.
Nju od kad je sveta i veka najpre najavi, a za ovdašnje domaćine i otvori 29-novembarski svinjokolj, koji nije izostao ni ove godine. Nema dana, a ni dvorišta u kojem se ne šure i ne tranžiraju tovljenici, prave švargle, krvavice, nižu metri domaće kobasice, puše kazani u kojima cvrče banatske bombone – čvarci… i naravno odvajaju najbolji komadi za slaninu koji završavaju u pušnicama.
Ništa se ne radi, naglašavaju ovdašnji majstori, na brzinu. Šunke se suše i do dve godine, a sitnija mesna galanterija dva do tri meseca, jer drugačije se ne može postići kvalitet na koji su navikli gosti njihove manifestacije. Kvalitet traži i dobar materijal, a koliko proizvođača toliko i recepata za banatsku sapunjaru, pančetu, potrbušu i porebrušu dimljenu i barenu, sa mlevenom paprikom i prljenom kožicom, od grojnika, adidasku… pa su ovde skloni da savremenu legendu o slanini, ali i ostalim dimljenim „kolačima”, pripišu posvećenosti meštana koji je pronalaze u običajima i načinu života: „Slanina je deo ’svetog trojstva dobrog zdravlja’” – ona diže pritisak, beli luk ga snižava, dok rakija masti razlaže”, pa je za Banaćane slanina zimi najbolji prirodni antibiotik.
Ovogodišnja Slaninijada od 14. do 18. februara
A za početak 31. izdanja svetkovine slanine po novim principima preciziran je i datum. Njene kapije biće otvorene 14. februara iduće godine i imaće niz novih sadržaja, tvrde organizatori, dodajući da će na prvom mestu, koliko god je to moguće, biti izbegnuta vašarska dimenzija, godinama, a seljane – proizvođače trebalo bi vrati proizvodnji mesa, dok organizacione poslove sve više preuzima podmladak sela. Njihov posao će nadalje biti da tradicionalnoj i dugovečnoj Slaninijadi sem privrednog, kulturnog i obrazovnog karaktera, pridodaju i turistički, kako za Kačarevo, tako i za Pančevo, a ne da se svede na izlaganje i prodaju slanine i drugih ručnih radova od mesa.
No, moraće kažu u „republici slaninara”, da se pozabave i strateškim pitanjima, pa razmišljaju da nakon 31. Slaninijade sednu za sto sa proizvođačima i ljudima koji žele da se bave stočarskom proizvodnjom, kako bi se štale i obori ispunili kravama, svinjama, ovcama i kozama, a kada ostvare određene rezultate, želja je da u selo vrate zemljoradničku zadrugu.
