Podaci Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava pokazuju da je u proteklih devet godina čak 214 miliona evra od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta nenamenski potrošeno
Kako se troši novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta gotovo je nemoguće utvrditi, kažu u Ekološkom centru ”Stanište“ iz Vršca. Rezultati istraživanja koje su sproveli, a na osnovu podataka dobijenih od Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava pokazuju da je u proteklih devet godina čak 214 miliona evra od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta nenamenski potrošeno.
Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta, već za ”krpljenje budžetskih rupa“, kažu u Ekološkom centru ”Stanište“. ”U periodu od 2014. do 2022. godine zbirni prihodi od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta sa neutrošenim sredstvima iz prethodnog perioda iznosili su oko 57 milijardi dinara. Za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta utrošeno je oko 32 milijarde, dok je 25 milijardi ili 214 miliona evra, nenamenski potrošeno“, ističe Dejan Maksimović iz ovog ekološkog centra.
”Ovakav odnos neminovno dovodi do pada kvaliteta zemljišta i posledica po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje stanovništva“, dodaje on. Kao najvećeg krivca za nenamensko trošenje novca navodi državu, jer postoje razlike u propisima koji uređuju ovu oblast.
”Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu sredstva od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta moraju se trošiti namenski za programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Međutim, izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su donete 2015. propisano je da su namenska sredstva samo donacije, samodoprinos i kredit. Sve druge naknade koje su sektorskim zakonima propisane kao namenske nakon ovih izmena to više nisu i mogu se koristiti i za druge namene“, objašnjava Maksimović.
Bitno je istaći da u obrazloženju izmena zakona stoji da se novac od ovih naknada može koristiti za druge namene ukoliko se time ne ugrožavaju sektorski prioriteti. ”To u prevodu znači da kada uradimo sve u određenoj oblasti, a imamo višak prihoda onda taj višak prihoda možemo da preraspodelimo i da ga koristimo za drugu namenu. U praksi se, ipak, to ne dešava tako, već se dešava da se novac troši na druge namene bez ikakvog ograničenja. Planovi su neambiciozni i onda se pojavljuje veliki višak prihoda koji se ne troši za ono za šta je prikupljeno“, objašnjava Maksimović.
