U Beogradu je 24. oktobra održan drugi srpski Kongres mlekarstva u organizaciji Udruženja proizvođača mleka Srbije, a u okviru projekta “Podrška dijalogu između javnih i privatnih aktera za sektor mleka” u Republici Srbiji, koji sprovode Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), navodi se u saopštenju organizatora Udruženja proizvođača mleka Srbije.
Na Kongresu su se okupili stručnjaci, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i predstavnici proizvođača mleka i prerađivačkih kompanija, naučnoistraživačkih institucija i srodnih udruženja, organizacija potrošača, odnosno svi važni činioci u proizvođačkom lancu ovog strateškog sektora srpskog agrara.
Kongres je otvorio Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije, istakavši sve šanse i izazove sa kojima se ovaj sektor susreće, nakon čega se prisutnima obratio Dmitry Prikhodko, ekonomista Investicionog Centra UN FAO. On je izjavio da su globalne cene mleka u blagom rastu od juna ove godine, kao i da se predviđa globalni rast potrošnje mleka i mlečnih proizvoda, što ide u prilog i srpskim proizvođačima.
Najmanji broj grla po farmi
“Veliki izazov za sektor mlekarstva predstavlja to što Srbija ima najmanji broj grla po farmi u Evropi, sa prosekom od 2,8 krave po domaćinstvu. Za veću konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu, neophodno je da se unapredi efikasnost proizvodnje i kvalitet mleka, kako bi se odgovorilo na standarde EU”, zaključuje Prikhodko.
Na prvom panelu koji se bavio državnom institucionalnom podrškom sektoru, Nenad Terzić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naglasio je da se i u narednoj godini planira snažna podrška sektoru stočarstva i da će zajedno sa predstavnicima Udruženja razmotriti predlog rekonstrukcije modela premiranja po litri mleka, a prema kvalitetu.
U tri panela govornici i učesnici su diskutovali i o značaju akreditovanja Nacionalne laboratorije, dodatnom opremanju proizvođača mleka, prelevmanima na uvoz mleka, uvođenju oznake kvaliteta za domaće proizvode i brendiranju za međunarodna tržišta, kao i promeni modela podsticanja proizvodnje mleka od strane države, a u pravcu stimulisanja višeg kvaliteta proizvoda.
Na zatvaranju Kongresa, prisutni su se složili da je cilj Udruženja i svih aktera u lancu proizvodnje i prodaje mleka da u narednih tri do četiri godine više od 90 odsto proizvedenog srpskog mleka bude u ekstra klasi kvaliteta.
