Sektor hrane je u Evropi regulisan tako da zaštiti potrošače od mogućih rizika u vezi sa hranom. Srbija je na putu usaglašavanja pravila i propisa sa EU, kako bi građani imali što zdraviju hranu, a proizvođači šire tržište
O kvalitetu hrane u Srbiji i Evropskoj uniji govorilo se u okviru EU paviljona, na Poljoprivrednom sajmu. Andrej Papić iz Delegacije EU u Srbiji, Branislav Raketić ispred Ministarstva poljoprivrede, Bojana Stojanović, zadužena za kontrolu kvaliteta u kompaniji “Lidl”, kao i Sava Kompalić – poljoprivredni proizvođač – ponudili su svoje uvide o ovoj temi.
Prema rečima Papića, veliki broj legislativa o bezbednosti hrane u Srbiji usklađen sa onima u EU. Međutim, potrebno je da se zakonski okvir u potpunosti uskladi. ”Jedan od zakona, o službenim kontrolama, dakle o inspekcijama, je potrebno uskladiti se sa praksama EU. To je složen zadatak jer se i propisi u EU s vremena na vreme menjaju. Postoji grupa zakona za koje se nadam da će biti usvojeni u narednih nekoliko godina kako bismo usaglasili zakonske okvire”.
Ta usaglašavanja doprineće nesmetanoj trgovini na ogromnom tržištu Evropske unije – podseća Papić, te kaže da se vrednost izvoza iz Srbije u EU višestruko povećava iz godine u godinu, ali postoji prostor da se ta trgovinska razmena još poveća.
Sava Kompalić, poljoprivrednik iz Deronja, kaže da kao proizvođač hrane oseća veliku odgovornost. ”Za mene je to odgovorna funkcija. Moraju da se poštuju propisi o bezbednosti hrane. Mi kao farmeri moramo da se trudimo da poštujem pravila da bismo bili konkurentni i da bismo imali ispravne proizvode. Kad radiš po pravilu – kvalitet je zagarantovan, a samim tim i plasman”.
”Kroz hranu možemo napraviti najbolji rebrending naše države”, smatra Raketić. On dodaje da je jako važno da plasirani proizvod bude ispravan i kvalitetan. Izuzev vina i alkoholnih proizvoda, 51 proizvod u Srbiji zaštićen je oznakom geografskog porekla, i važno bi bilo zakonodavstvo vezano za geografsko poreklo uskladiti sa EU, kako bi srpski proizvodi mogli dobiti takvu specifikaciju na većem tržištu. Postoje i druge oznake kvaliteta, potput obeležja ”srpski kvalitet“, što je jedan od načina na koje Ministarstvo želi da podrži proizvođače i da im pomogne da se što bolje plasiraju.
Raketić je skrenuo pažnju i na važnost organske proizvodnje, i ulogu koju digitalni marketing ima u plasiranju malih proizvođača organske hrane.
Govoreći o podršci domaćih proizvođača, Bojana Stojanović ističe da “Lidl” često, kroz kampanje, promoviše male proizvođače, kao i da doprinosi izvozu domaćih proizvoda na evropsko tržište. Prema njenim rečima, kroz “Lidl” lanac prodavnica, godišnje se plasiraju srpski proizvodi u vrednosti od million evra.
Tekst i foto: europa.rs
