Posle duže od 40 dana obilnih padavina, usevi će konačno početi da rastu i razvijaju se, premda se po ponudi na pijacama može zaključiti da kiša nije naudila povrću i voću, a ni ratarskim kulturama. Po izgledu voća reklo bi se da su rane sorte dobro podnele veliku vlažnost
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ujedno i predsednik Vojvođanskog udruženja povrtara dr Žarko Ilin kaže da kiša pogoduje kupusnjačama – kupusu, karfiolu, kelerabi, kelju, kao i krompiru i luku, ali istovremeno proizvođače upozorava na to da treba da povedu računa o tome da povrće zaštite od bolesti koje se mogu pojaviti kada se smenjuju kiša i sunce. Zbog čestih i obilnih kiša na njivama je blato i zato sada kasni berba krastavaca pa se može reći da zbog kišnog vremena štete sada imaju proizvođači kornišona, kaže prof. dr Ilin.
Kako dodaje, kiša nije dobrodošla ni paprici i grašku, ni lubenicama i dinjama, koje spadaju u povrće. Lubenice i dinje ne vole kišno vreme ni dnevne temperatura ispod 13 stepeni, koje su upravo bile zabeležene u proteklom periodu – to povrće voli toplo sunčano vreme, navodi professor Ilin.
Profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović procenjuje da ćemo voća imati 150.000 tona manje u odnosu na očekivanja, pa će naša zemlja imati oko 1.350.000 tona voća, što će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Jabuke, kajsije i šljive se dobro drže, kaže prof. dr Keserović.
Generalno, višnje i trešnje su dobro prošle u uslovima kišnog vremena, s tim što su u nekim voćnjacima višnje otpadale, pre svega zbog nedovoljne zaštite. Zabeleženo je masovno pucanje plodova trešnje sorte karmen, isto zbog nedovoljne zaštite, zaključuje Keserović.
Podaci o tome koliko je povrća ovog proleća posejano znaće se na jesen, kaže prof. dr Žarko Ilin. Uzimajući u obzir da je tokom zime krompir i pasulj glavno povrće, navodi da je krompir 2018. zauzeo u regionu Vojvodine 4.031 hektar, a prinos po hektatru bio je 23,7 tone. Povrtari sve ređe seju pasulj, u Vojvodini je 2018. bio posejan na svega 127 hektara.
Gledajući ozimu pšenicu, koju ćemo prvo skidati u odnosu na jare ratarske kulture, dr Vladimir Aćin s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da se žito sasvim oporavilo i svaka naredna kiša može sada škoditi, kao i toplotni udari, smene tople i hladne klime. Prema njegovim rečima, ukoliko bude usledilo toplo vreme, žetva se može očekivati poslednjih dana juna.
