Gotovo 540.000 hektara posejano je u Srbiji minule jeseni, a po rečima agronoma i proizvođača usevi su u dobrom je stanju.
S porastom temperature promenilo se stanje ozimih strnina. Pšenice odbacuju promrzle delove, te formiraju nove listove i bočne grane. Usevi iz optimalnog roka setve dobro su izbokoreni, prihranjeni, u dobrom su stanju i imaju modro-zelenu boju. Oni koji su kasnije zasejani još ne pokazuju reakciju na hraniva ali će se to dogoditi ubrzo jer ulaze u fazu bokorenja. Proizvođačima, koji su hlebno žito sejali u kasnijim rokovima, dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo savetuje da je ovih dana pravo vreme za prihranu pšenice iz kasnih rokova setve, a s obzirom da je mart mesec od đubriva treba izabrati AN i KAN jer imaju 33 odnosno 27 odsto azota. On napominje da bi bilo dobro da se pšenica iz kasnih rokova setve posle prihranjivanja povalja kako bi se potenciralo bokorenje biljaka da bi imali što veći broj klasova po jedinici površine.
”Već smo zaboravili poslednju veću količinu kiše, ove zime ni snega nije bilo dovoljno, tako da postoji zabrinutost za bilans vlage u zemljištu. Nadamo se umerenim padavinama, kako bi azotno đubrivo dalo pun efekat”, kaže Mladenov.
Pratiti zdravstveno stanje useva
U narednom periodu treba pratiti zdravstveno stanje useva. Usled razvučene setve, ukoliko bude potrebe za hemijskim tretmanima protiv biljnih bolesti, njihova upotreba biće srazmerna fenofazi biljaka. Ono što se generalno može reći to je da su ekstremno niske temperature ove zime odložile parazitni potencijal pojedinih gljiva. Ono na šta sada treba obratiti pažnju jesu korovi.
Poljoprivrednici dobro znaju da ukoliko žele da proizvodnja bude visoko prinosna i ekonomski isplativa moraju redovno da obilaze parcele pod hlebnim žitom, kako bi primena agrotehničkih mera, prihrane i zaštite useva bila pravovremena.
