Ratarske kulture zasejane su ove godine na značajno većim površinama nego prošle godine, a do kraja sezone mogli bi da se očekuju i veći prinosi ukoliko vremenske prilike budu pogodne, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu.
U narednom periodu, kako su rekli predstavnici Ministarstva poljoprivrede očekuje se i početak primene Pravilnika o kvalitetu žita, koji je to ministarstvio pripremilo, a čekaju se mišljenja drugih ministarstava.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić rekao je da je prema podacima za prvu polovinu godine, pod kukukruzom 1,2 miliona hektara poljoprivrednih parcela, što je 10.000 hektara više nego prethodne godine.
Pod suncokretom je 202.000 hektara, takođe više nego 2015. godine.
“Tada je bilo 166.000 hekatara sa tom ratarskom kulturom, soja je zasađena na 185.756 hekatra, što je na prošlogodišnjem nivou, a pod šećernom repom je 49,301 hektara, što je za 7.000 hektara više nego prošle godine”, rekao je Rajić i dodao da je nezahvalno prognozirati rod jer to zavisi od toga da li će klimatski uslovi biti povoljni.
Kako je rekao, ove godine može se očekivati proizvodnja kukuruza od oko šest miliona tona, suncokreta od pola miliona, soje oko 480.000 tona i šećerne repe 2,4 miliona tona.
“Nezahvalno je davati prognoze jer smo i prošle godine imali povoljne klimatske prilive sve do avgusta, pa smo i u avgustu i septembru imali velike vrućine što se odrazilo na prinose kukuruza čija je berba u septembru”, rekao je Rajić.
On je ukazao i da je primetno da je ove godine stiglo više zahteva za subvencionisanje, odnosno da je sve veći broj zahteva iz Centralne Srbije, a da su prvi put zahtevi stigli i iz pčinjskog i pirotskog okruga.
Za te mere prvi put se javljalju poljoprivrednici iz tog kraja, dodao je.
Kako je rekao državni sekretar, za te mere ove godine stiglo je 17 odsto više zahteva, a veća su i opredeljena sredstva.
Za poljoprivrednu mehanizaciju plasirano je 1,6 milijardi dinara, od čega je 600 miliona za nabavku novih traktora.
Govoreći o javnim skladištima za pšenicu on je naveo da je pre godinu i po dana donet zakon, i da se on naslanja i na neke druge zakone, kao i da postoje problemi sa takozvanim “kompenzacionim fondom” koji se nalazi u pravnom vakumu.
“Treba razgovarati i sa drugim ministarstvima da bi sistem zaživeo. Za dva skladištara ističe ugovor do kraja meseca, ali su dva nova podnela zahtev. Imamo nešto, samo je pitanje kako će to funkcionisati u praksi”, ističe Rajić.
On je dodao da je samo petina silosa u stanju da izvrši kategorizaciju žita, odnosno obavi razvrstavanje po kvalitetu.
Rajić je naveo da bi Pravilnikom o kvalitetu mogli da se rese ti problemi.
Pravilnik je kako je kazao, urađen i poslat na mišljenje drugim ministarstvima, i kada stigne odgovor, onda može da stupi na snagu ako za to postoji saglasnost, ističe Rajić.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je da je žetva pšenice ove godine završena na skoro 600.000 hektara.
Prinos iznosi 2,88 miliona tona, a od pošle godine ostale su zalihe od 300.000 tona, naveo je on.
“To je ukupno 3,1 milion tona hlebnog žita, a prinosi pšenice su ove godine za 17,5 odsto veći nego u pretodnom periodu i kvalitet pšenice je dobar”, istakao je on.
Kako je naveo, procenjuje se da je za pekarsku industriju dovoljno 1,3 miliona tona, 200.000 hektara za hranu za životinje, a oko 1,4 miliona tona pšenice biće za izvoz.
On je naveo da je u prvih pet meseci primetan spoljno-trgovinski deficit poljoprivredno- prehrambene industrije.
Taj suficit iznosi 659,5 miliona dolara, i veći je za 23,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Spoljno -trgovinska razmena iznosi 1,8 miliona dolara, uvoz je manji za skoro šest odsto a izvoz veći za 23,7 odsto.
Najviše se izvoze kukuruz, maline, cigarete, pšenica…Primera radi izvoz kukuruza za prvih šest meseci bio je 140 miliona evra, maline 102 miliona, a cigareta 110 milona, rekao je Budimović.
Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika rekao je da poljoprivrednici očekuju da se reši problem monopola na tržištu što se tiče cene žitarica.
Kako je kazao, važno je da se ojača stočarski fond.
Jakšić je rekao da bi subvencije trebalo da važe ne samo za one koji se bave isključivo poljoprivredniom proizvodnjom, već i za one kojima je to dodatna delatnost.
“Ako se budu favorizovali poljoprivredni proizvođači, dobićemo i veće prinose”, rekao je on.
Član skupštinskog odbora prof. Miladin Ševarlić rekao je da je važno da se za iduću godinu raspiše konkurs, odnosno da se prati proizvodnja, i dodao da je problem skladišta mogao da se reši ako bi se u to uključio zadružni sektor.
Ševarlić je rekao da problem predstavlja i to što se najveći deo pšenice prometuje bez obračuna PDV-a za proizvođače koji iznosi osam odsto.
“Bez obračuna PDV-a, oni ne bi trebalo da isporučuju svoje poljoprivredne prozivode”, smatra Ševarlić.
