Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas sednicu pretresom više zakona, među kojima su i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivedne proizvodnje.
“Donošenjem zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje stvara se mogućnost za uspostavljanje predžetvenog finansiranja, a kao novina nudi se uvođenje i korišćenje zaloge na budućem rodu kao sredstvu za obezbeđenje pozajmice”, dodala je ona.
Obrazlažući set zakona iz oblasti poljoprivrede, među kojima je i Predlog zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, Bogosavljević-Bošković je rekla da se tim predlogom poljoprivrednicima olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima, odnosno pred setvu ratarskih kultura.
“Novina je da proizvođač kao sredstvo obezbeđenja svoje pozajmice koristi zalogu na budućem rodu što mu olakšava pristup finansijskim sredstvima”, objasnila je ona.
Ukoliko nakon žetve iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da vrati pozajmljena sredstva, dodala je ona, aktivira se zaloga na budućem rodu i onaj koji pozajmljuje postaje vlasnik rezultata proizvodnje.
Napomenula je da se ugovor o finansiranju proizvodnje upisuje u registar ugovora o finansiranju što će omogućiti proveru da li je određena parcela opterećena obavezom.
“Registar ugovora o finansiranju će voditi Agencija za poljoprivredne registre, a njegovo uspostavljanje će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj”, rekla je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, očekuje se da će učesnici u sistemu predžetvenog finansiranja biti pre svega primarni poljoprivredni proizvođači kao zalogodavci, dok će se kao zalogoprimaoci pojavljivati banke i prerađivači u oblasti biljne proizvodnje.
Ona je precizirala da se predlog zakona odnosi samo na biljnu proizvodnju.
Skupština Srbije raspravljala je danas i o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Predlogom zakona unapređuje se sistem upravljanja ribljim fondom i za tu namenu je kvalitetnije definisan izvor finansiranja, izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
“Predloženim zakonskim rešenjem unapređuje se sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa u skladu sa principom održivog korišćenja”, istakla je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, Predlog zakona uvažava do sada dostignuti stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Srbije i na celovit način reguliše ulov, zaštitu i promet ribe i ostalih životinja koje žive u vodi.
Kako je istakla, u ta zakonska rešenja ugrađena su dosadašnja iskustva, a dopunjena su i poboljšanja sadašnja.
“Podignut je kvalitet programa upravljanja ribarskim područjem, nivo stručnosti u čuvanju i upravljanju ribarskog područja, kvalitet izveštaja o korišćenju ribarskog područja. Takođe, kvalitetnije je definisan izvor finansiranja zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i uvođenje posebnih računa za sredstva od izdatih dozvola u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava”, rekla je ona.
Ministarka je dodala i da su definisani uslovi za izuzimanje ribolovnih voda iz ribarskih područja, te su uvedeni i novi potencijalni subjekti za dodelu ribarskih područja.
“Uvedena je posebna dozvola za rekreativni ribolov za ribarska područja u granicama zaštićenih područja, a izvršene su izmene zakonskih odredaba koje definišu kazne prekršaje i privredne prestupe u smislu povećanja visine novčanih kazni kao važne mere u zaštiti i korišćenju ribljeg fonda”, podvukla je Bogosavljević Bošković.
Beta