Stvaranje sorti i hibrida tolerantnijih na izmenjene klimatske uslove kao i promena tehnologije uzgoja ključni su za umanjivanje posledica koje prouzrokuju ekstremi kao što je to suša. Uz navedeno, potrebno je i uzgajati u uslovima navodnjavanja i ratarske biljne vrste
Dr Goran Bekavac kaže da je agronomska nauka i struka još pre desetak godina ukazivala na problem globalnih klimatskih promena i njihovog negativnog uticaja na prinos poljoprivrednih kultura. Poslednjih godina posebno su učestalije suše zbog čega je, bar kada je reč o proizvodnji kukuruza, ključno primeniti mere adaptacija.
“Mere adaptacija na klimatske promene podrazumevaju dve grupe aktivnosti, jedna jeste menjanje tehnologije proizvodnje, a druga je rad na genetici i oplemenjivanju. Obe ove strane podjednako doprinose uspehu u proizvodnji. Tehnologija proizvodnje podrazumeva konzervacijsko ratarenje koje će nam obezbediti da sačuvamo svaki milimetar padavina u zemljištu. Sa druge strane, moramo voditi računa o genetici i mi upravo tragamo za hibridima koji poseduju najveću tolerantnost na visoke temperature i nedostatak padavina”, napominje Goran Bekavac sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
On objašnjava u kojoj meri je moguće uspostaviti i realizovati navodnjavanje kukuruza u Srbiji i da li je i ta agrotehnička mera značajna. “Mi ne koristimo potencijale navodnjavanja a imamo ih, i kada je kukuruz u pitanju navodnjava se semenski kukuruz, a merkantilni kukuruz navodnjava samo mali broj proizvođača. A da li bi trebalo da se navodnjava – svakako da bi”, kaže Bekavac.
Poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali kažu da zbog učestalijih suša nameravaju da zalivaju i ratarske biljne vrste i time ublaže gubitke u prinosima. “Navodnjavanje nije sad samo da razvučete tifon ili kišna krila – to mora kao i u svakom poslu, da mu se pristupi studiozno. Da, razmišljao sam da uspostavim sistem za navodnjavanje. Kakva će realizacija biti – to će vreme pokazati”, smatra Branislav Crveni iz Turije.
