Razvoj eAgrar platforme olakšaće registraciju za oko 400.000 aktivnih gazdinstava i podnošenje zahteva za nacionalne podsticaje poljoprivrednicima, i zato je razvoj te platforme jedan od glavnih prioriteta na kojima će Savez za hranu i poljoprivredu u NALED-u raditi naredne dve godine
Prvi rezultati u razvoju eAgrara očekuju se već sledeće godine, rekao je na svečanoj sednici tog radnog tela ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Dobili su, dodao je ministar, projekat Svetske banke koji obuhvata eAgrar i čim bude formirana nova vlada, počeće se s implementacijom.
To znači da će biti uvezane sve baze, a to će, osim lakše registracije i podnošenja zahteva za subvencije, doneti i bolju kontrolu usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine. Očekujemo da će 1. januara 2022. svi moći da se registruju elektronski, poručio je Nedimović.
Izmena propisa za lakše doniranje hrane
Na listi prioriteta Saveza je i rad na izmeni propisa da bi se olakšalo doniranje hrane koja po isteku roka počinje da gubi kvalitet, ali nije nužno pokvarena.
Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procenjuje se da je u oko deset odsto slučajeva uzrok tome pogrešno tumačenje deklaracije, rekao je direktor kompanije Mlekoprodukt i novoizabrani predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u Andrej Beslać.
Kako je dodao, namirnice s oznakom ”najbolje upotrebiti do”, po isteku roka počinju da gube kvalitet, ali nisu nužno pokvarene kao one s oznakom ”upotrebiti do”, kao što su meso, riba i mleko. Zato je jedan od prioriteta Saveza zakonsko regulisanje donacije takvih proizvoda da bi se oko 250.000 tona hrane, koliko se godišnje baci, moglo da koristiti za ishranu, poručio je Beslać.
Reforma angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi
Kao najveći rezultat rada Saveza izdvojena je reforma angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi i uvođenje elektronske prijave, zahvaljujući kojoj je oko 50 odsto sezonaca u poljoprivredi uvedeno u legalne tokove.
Na sednici je rečeno i da nova vlada treba da reši proces usklađivanja domaćih propisa iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane s evropskim zakonodavstvom da bi olakšala trgovinu s Evropskom unijom.
Uvoz i izvoz robe bili bi efikasniji i kada bi se u Srbiji priznavali rezultati EU laboratorija, kao i kada bi se usaglasila primena propisa iz oblasti deklarisanja hrane u delu označavanja zemlje porekla, što je sada dodatni trošak za uvoznike i koči plasman robe.
