Niska otkupna cena tovljenika i velika ulaganja u moderne farme, navode sve više stočara koji razmišljaju o većoj zaradi da se okrenu odgoju životinja na otvorenom. Taj sistem je posebno pogodan za stare rase, poput mangulice.
Mladen Marjan iz Kupinova odgaja 30 goveda starih rasa i pedesetak svinja, uglavnom mangulica. Životinje u 365 dana u godini na čistom vazduhu i suncu pasu travu, jedu puževe i žir. Troškovi ishrane životinja su minimalni, a takva je i nagrada za meso visokobiološkog kvaliteta.
– Svinje još nekako i uspemo da prodamo onome ko prepozna kvalitet iz ovakvog načina proizvodnje i ko zna šta traži, pa mu prodamo po višoj ceni. Inače, goveda idu po nekoj standardnoj ceni junećeg mesa kao i za onu kravu koja nikad nije izašla iz štale- kaže Marjan.
Ovakvo meso na evropskom tržištu je i 40% skuplje od konvencionalnog. Odgajivača životinja na otvorenom u Srbiji je dvadesetak, i tek nekoliko udruženja. Jedno od njih, zatražilo je od države neiskorišćene pašnjake, a od Zavoda za zaštitu prirode potvrdu o autentičnosti.
– Kada bismo imali mogućnost da vršimo ispašu na većim površinama, mogli bismo da registrujemo proizvode sa geografskim poreklom i onda bi nam to mnogo i olakšalo plasman proizvoda. Za bolji plasman je potrebno da se više odgajivača udruži i da tako nastupimo na tržištu kako bismo se lakše izborili i za cenu, a i za kupce- navodi Jovan Milivojević iz udruženja “Pastir”.
U Institutu za stočarstvo preporučuju da “Srbijašume” i “Vojvodinašume”, tamo gde postoji mogućnost, stočarima ustupaju zemljište.
– Preporuka je da imamo svinje sa pigmentiranom kožom pre svega durok, hemšir ali najbolje je da se gaje te autohtone rase, pre svega sa tim produženim tovom od 150 do 200 kilograma, da bismo imali zrelo meso i kvalitetne trajne proizvode tih grla- ističe Čedomir Radović iz Instituta za stočarstvo.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će novi zakon o stočarstvu, koji predviđa klasiranje svinjskih i goveđih trupova na liniji klanja, omogućiti stočarima da sa klanicama pregovaraju o otkupnoj ceni i na osnovu kvaliteta mesa. To je dobra vest za odgajivače podolskog govečeta, resavke i mangulice.
Mangulica je prešla dugačak put. Od najboljeg srpskog izvoznog proizvoda u vreme Miloša Obrenovića do skoro istrebljene rase. Ipak, čini se da ponovo dolaze dobra vremena za nju, a kampanja o dobrom holesterolu ide joj u korist.