U tri četvrtine zemalja 2020. godine zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha uprkos značajnom ograničenju izvora zagađivača usled pandemije. Valjevo je najzagađeniji grad u Srbiji i treći po zagađenosti vazduha u Evropi, dok je Srbija, sa umerenom zagađenošću, na 28. mestu od 106 zemalja u svetu
Prema izveštaju švajcarske kompanije za tehnologiju kvaliteta vazduha AjKuer (IQair) i ekološke organizacije Grinpis (Greenpeace), Beograd je 24. na listi najzagađenijih prestonica u svetu. Prosečna zagađenost mu je prošle godine označena kao umerena, a u januaru i novembru oznaka je povećana na nivo koji se smatra nezdravim za osetljive grupe.
Među više od 5.000 gradova u kojima su sakupljani podaci, Beograd se nalazi na 590. mestu, Valjevo na 174, Kosjerić na 256, a Niš na 345.
Kada se posmatra samo evropski kontinent, srpski gradovi Valjevo, Kosjerić, Niš, Kragujevac, Čačak, Užice nalaze se u prvih 20 najzagađenijih gradova.
Najzagađeniji grad Evrope je poljski grad Ožeše, a iza njega je Sarajevo.
Glavni grad BiH je na 7. mestu na listi najzagađenijih svetskih prestonica, a Skoplje na 17.
Gradske sredine u Poljskoj, BiH, Srbiji i Turskoj su dva ili više meseci tokom godine imale “nezdrav” vazduh, kada je koncentracija PM2,5 veća od 55,5 mikrograma po kubnom metru, navodi se u izveštaju.
Najzagađeniji vazduh na svetu imaju Bangladeš, Pakistan i Indija, a od evropskih zemalja BiH (na 10. mestu), Severna Makedonija (17) i Bugarska (22).
Srbija je na 28. mestu, Crna Gora na 25, Hrvatska na 35, Kosovo na 40, a Albanija na 55.
Švedska, Finska i Norveška imaju najčistiji vazduh u Evropi.
U izveštaju se meri koncentracija mikročestica PM 2,5, sitnih čestica u vazduhu prečnika 2,5 mikrona koje su posebno štetne za ljudsko zdravlje.
Od 106 zemalja sa dostupnim podacima, samo 24 su ispunile standarde Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kada je reč o PM 2,5. Te čestice ulaze u krvotok kroz pluća i uzrok su astme, raka pluća ili srčanih bolesti.
PM 2,5 se stvaraju od peščanih oluja, šumskih požara, poljoprivrede, industrije i sagorevanja fosilnih goriva.
U izveštaju se navodi da je 2020. u 65% svetskih gradova poboljšan kvalitet vazduha u odnosu na 2019. godinu, a da je ukupno poboljšanje zabeleženo u 84% zemalja.
To poboljšanje je, međutim, samo privremeno, “usled ograničenja zbog pandemije korona virusa koja su dovela do naglog pada potrošnje fosilnih goriva”, rekao je Lauri Milivirta iz Centra za istraživanje energije i vazduha, koji je takođe učestvovao u izradi studije.
Kao i prethodnih godina, Južna i Istočna Azija su u 2020. najviše pogođene zagađenjem PM 2,5 – u Bangladešu, Indiji i Pakistanu je 42 od 50 najzagađenijih gradova na svetu, ili 49 od 50 ako se na spisak doda Kinu. Poboljšanje se međutim beleži u 86% gradova u Kini.
Među glavnim gradovima, Nju Delhi je bio najzagađeniji (kao i 2019. godine). Slede Daka, Ulan Bator, Kabul i Doha. Islamabad je na 11, Peking na 15. mestu.
Sa druge strane, Stokholm, Helsinki i Velington su glavni gradovi koji su najmanje pogođeni zagađenjem.
SAD su bile izuzetak prošle godine i zabeležile su porast zagađenja PM 2,5 od 6,7%, što je bila posledica požara na severozapadu zemlje. Oko 38% američkih gradova nije bilo u skladu sa standardima SZO 2020, u poređenju sa 21% 2019. godine.
