Poslednja uporedna ispitivanja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica urađena su pre šest godina i zasad nema najava da će ovakvih kontrola uskoro biti.
Kontrola je i te kako potrebna imajući u vidu sve veće probleme sa hranom na našem tržištu.
To je jedan od razloga zašto potrošači u Srbiji ne znaju kakav je sadržaj viršli, pašteta i salama i da li u njima završava “mesni otpad”, kog su 35.000 tona uvezli prošle godine najveći proizvođači mesnih prerađevina.
Ovakve analize, kako tvrde u udruženjima potrošača, bile su jedina prava informacija koja je preko medija stizala do kupca o tome koji proizvođač je nudio pokvarene ili nekvalitetne namirnice.
Potrošači naglašavaju da nikako od države ne mogu da iskamče sredstva za ovakva ispitivanja, dok se veliki novac troši na projekte nebitne kupcima. U Ministarstvu trgovine kažu da je u budžetu za 2015. predviđeno 15 miliona dinara za finansiranje programa udruženja potrošača.
“Ta sredstva se dele na osnovu konkursa, radi jačanja kapaciteta tih udruženja i podrške u njihovom pružanju saveta i pravne pomoći potrošačima, kao i u zastupanju potrošača u sudskim i vansudskim postupcima”, kaže za Večernje novosti Vesna Novaković, pomoćnica ministra trgovine Srbije. – Ministarstvo će u razgovoru sa predstavnicima udruženja za zaštitu potrošača razmotriti prioritetne oblasti u kojima će biti finansirane aktivnosti udruženja za zaštitu potrošača, uključujući i sprovođenje nezavisnih uporednih ispitivanja hrane.
Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača NOPS, kaže da “uporednih analiza po slučajnom uzorku nije bilo šest godina na našem tržištu”:
“Tako bi se znalo da li ono što piše na deklaraciji na primer kobasice, jogurta ili kačkavalja zaista i odgovara sadržaju tog proizvoda ili su pak umanjeni najvažniji sastojci. Kada god smo pokušali da dobijemo sredstva za dodatne kontrole, što nam po zakonu sleduje, država nija bila u mogućnosti da nam da. Rečeno nam je da će te kontrole da se ubuduće rade zajednički, ali nažalost, do toga nije došlo. Postoje lobiji kojima to ne odgovara”.
Petar Bogosavljević, iz Pokreta potrošača, kaže da su poslednjih godina izdvojena značajna sredstva za zaštitu potrošača u Srbiji. Ona su usmeravana na finansiranje državnih i od države zavisnih organizacija potrošača, za manje bitne projekte.
” Program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta životnih namirnica stopiran je 2010. godine”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Imali smo velike pritiske raznih lobija i proizvođača da nam se ukinu sredstva za kontrolu namirnica. Razumljivo, jer su nakon naših analaza imali veliki pad prometa robe koja se pokazala loše na ocenjivanju.
Novosti
