Srbija već godinama ima veliki problem sa takozvanim invazivnim rečnim rakovima koji predstavljaju ozbiljnu pretnju po domaću, autohtonu vrstu raka, ali i ostali vodeni svet u rekama, prvenstveno Dunavu. Međutim, ukoliko bi se promenila zakonska regulativa kojom bi bio omogućen izlov i prerada ovog raka, Srbija bi mogla da ima velike materijalne koristi
Ovi rakovi su prvi put 1890. godine pušteni iz Amerike u Nemačku, odakle su se nastanili po čitavoj Evropi, donoseći ”račiju kugu“ i hraneći se ikrom. Upravo zbog toga, veliku štetu prave i u Srbiji.
Međutim, ukoliko bi se promenila zakonska regulativa kojom bi bio omogućen izlov i prerada ovog raka, Srbija bi mogla da ima velike materijalne koristi. Godišnje bi moglo da se zaradi između 150 i 200 miliona evra, navodi Nenad Pešut, osnivač udruženja Rečni rakovi.
”Imam i rešenje. Privatnim vezama sam došao do ljudi iz Izraela koji su hteli da investiraju dva miliona evra u fabriku koja bi se bavila preradom rakova, ali ne mogu dok im zakon to ne dozvoli, te bi došli ukoliko se regulativa promeni“, kaže on.
Prema njegovim rečima, od ovoga bi imala korist čitava država, jer bi ova delatnost zaposlila nekoliko hiljada ljudi, što alasa koji bi lovili rakove, što naučnika koji bi ih ispitivali, što onih koji bi radili u njihovoj preradi.
Meso raka se odlikuje visokim sadržajem proteina
Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Ivana Čabarkapa sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, prvi nalaz invazivnih rakova u rečnim tokovima Srbije evidentiran je 2004. godine, dok se poslednjih decenija beleži rast njihovog broja u toku Dunava i njegovim pritokama.
”Pored izuzetne otpornosti, adaptibilnosti širenju i naseljavanju novih lokaliteta, veliki doprinos invazivnosti ove vrste daje sam način razmnožavanja koji pored seksualnog razmnožavanja karakteriše i mogućnost partenogeneze“, objašnjava Čabarkapa, dodajući da iz tog razloga ova vrsta predstavlja pretnju ne samo za autohtonu astakofaunu, već i za druge vodene organizme, kao i čitave ekosisteme.
Strategije upravljanja za rešavanje uticaja invazivnih stranih vrsta, objašnjava ona, prvenstveno podrazumevaju prevenciju, zatim kontrolu, i tek na kraju mogućnost njihove eksploatacije. Ali, zbog velike rasprostranjenosti kasno je za njihovu prevenciju, a s druge strane unošenje predatora će imati gore posledice na biodiverzitet, pa se praćenje i smanjenje putem njihove eksploatacije čini kao najbolje moguće rešenje.
Jedan takav projekat pod akronimom DANUBEcare predložen je za finansiranje u okviru programa IDEJE Fonda za nauku Republike Srbije, ali nažalost i pored podrške od strane relevantnih institucija (European Alien Species Information Network (EASIN), Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i drugih), kao i odličnih ocena u oba kruga evaluacije, nije se našao na listi finansiranih projekata.
