Kupovina lažno deklarisanog mleka, krompira, lažnog meda, sumnjivog roštiljskog mesa, samo su neki do problema bezbednosti hrane u Srbiji, kažu učesnici vebinara “Bezbednost hrane u Srbiji – kako EU može da pomogne u sprečavanju prevara u vezi sa hranom?”
Dragan Roganović iz Mreže za ruralni razvoj Srbije podsetio je na slučaj deklarisanja Alpskog mleka koje je zapravo proizvedeno u Tuzli. Proizvođač se tada, kako dodaje, pravdao boljom prodajom robe sa takvim nazivom, iako je obmanuo potrošače. Slično je kako kaže i sa domaćim krompirom na našim zelenim pijacama, jer se skoro svaki deklariše da je poreklom ariljski, ivanjički ili sa planine Goč.
Često se, kako dodaje, prodaje zlatiborski kajmak koji ‘nije video Zlatibora’, jer je najčešće iz Čačka ili Kraljeva.
“U bivšoj Jugoslaviji zelene pijace bile su mesta za primarne, izvorne proizvođače hrane, sada više nije tako. Dobrim delom ta roba potiče iz veleprodaje, nema deklarisano poreklo, nije sigurno od direktnih propizvođača. A zelene pijace treba da služe upravo tome”, kaže Roganović.
Rodoljub Živadinović, presednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije naglašava da tržište lažnog meda u Srbiji funkcioniše tako što njegovi falsifikatori kada ih otkrije inspkecija i kada plate kaznu, nastave da rade po starom. Zbog sprečavanja takvih slučajeva, kako dodaje, stare zakone treba dopuniti, ili doneti nove.
Načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Ivanović, istakao je da je u Srbiji problem što prevare na tržištu hrane nisu definisane kao posebno krivično delo.
Drugi veliki problem, prema njegovom mišljenju, je i što se u dokazivanje krivice u tim slučajevima ne uključuju policija i tužilaštvo. On smatra da u Srbiji nedostaju nezavisna ispitivanja kvaliteta robe, nezavisnih rezultata.
Eva Zigner, iz Direktorata Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane kaže da se na evropskom tržištu hrane dešavaju razne prevare: mešanje vode i mleka, supstitucije (zamena jednog proizvoda sličnim), promena veličine proizvoda, falsifikovanje alkoholnih pića, pogrešno delkarisanje.
Prema njenim rečima, EU ima posebnu strategiju zaštite potrošača pod sloganom “Od farme do stola”, koja je usvojena kako bi se takve pojave sprečavale.
U nekim slučajevima dešava se i da proizvođači nisu krivi za prevaru ili dovođenje potrošača u zabludu, već distributeri. Srbija će, kako dodaje, ako uđe u EU morati da kontroliše hranu koja ulazi na njeno tržište po novim propisima.