Vetar kroz Srbiju i dalje badava duva jer nismo u stanju da iskoristimo ogromne investicije u vetroparkove. Po rečima direktora Nemačke razvojne banke Jirgena Velšofa, investicije u vetroparkove u Srbiji čekaju jer postojeći Ugovor o otkupu električne energije ne obezbeđuje sigurnost međunarodnim finansijskim institucijama i poslovnim bankama da bi finansirale izgradnju takvih projekata.
Iz Srpskog udruženja za energiju vetra ističu da je to najbolji pokazatelj o tome s kakvim se problemima investitori suočavaju protekle tri godine, i ukazuju na to da je razvoj projekata u Srbiji počeo 2008. godine, da od 2012. godine većina članica ima izdate građevinske dozvole, ali se početak izgradnje odlaže zbog tog ugovora. Zato iz tog udruženja kažu da je neophodno da Ministarstvo rudarstva i energetike sarađuje s investitorima, međunarodnim finansijskim institucijama i poslovnim bankama da bi se nakon šest godina kompletirao zakonski okvir za investicije u toj oblasti i tako stvorili preduslovi za otvaranje velikih gradilišta u Srbiji.
Iz tog udruženja kaže se i da je u Srbiji do sada investirano oko 30 miliona evra, od kojih je više od 90 odsto otišlo direktno u srpsku ekonomiju – kroz angažovanje domaćih projektantskih kompanija, geotehnička ispitivanja, geološka istraživanja, kupovinu zemlje, monitoring, plate, poreze, naknade, takse… Takođe, u narednom periodu investitori iz Evropske unije, SAD, Rusije i Srbije spremni su da izgrade vetroparkove kapaciteta oko 700 megavata, što je investicija od oko milijardu evra u Srbiji. Iz udruženja ističu da izgradnja samo jednog vetroparka, snage 150 megavata, Srbiji donosi ukupnu dobit od 250 miliona evra u narednih 25 godina (koliko je radni vek vetroparka). Od 250 miliona evra, 50 „ide“ u izgradnju, oko denjsert miliona investira se u razvoj projekta, a oko 130 miliona odlazi u buyet Srbije.
Ono što se uvak navodi kao razlog za kašnjenje u odobravanju investicija je cena koju i Srbija mora da plati. Iz Srpskog udruženja za energiju vetra poručuju da bi za trošak Srbiju od takvog vetroparka, odnosno razlika u ceni struje koja se proizvodi na taj način, bila oko 160 miliona evra u narednih 25 godina.
Nije samo teško dobiti struju na vetar. Kada je reč o obnovljivim izvorma energije, u Vojvodini je posebno važan potencijal biomase, koja među alternativnim izvorima učestvuje s više od 63 procenta. Tek posle nje je solarna energija pa energija vetra. Slede male hidroelektrane i geotermalna energija.
Sve je to tako, ali još uvek su potencijali mnogo veći od praktične ekspolatacije obnovljivih izvora energije.
Tona briketa zamenjuje do četiri kubna metra drva…
Najviše kada je najpotrebnije
Iz Srpskog udruženja za energiju vetra naglašavaju da će se 70 odsto struje iz vetroparkova proizvoditi kada je to i najvažnije, a to znači zimi. U tom periodu godine Srbija uvozi najviše struje po najvišim cenama. U Udruženja za energiju vetra procenjuju da bi 500 megavata instalisane snage vetroparkova moglo zameniti 90 odsto potreba srpskog tržišta za uvozom, čime bi se značajno unapredila energetska sigurnost.
Dnevnik
