Britanac Džejmi Gud nedavno je boravio u Beogradu i kao član međunarodnog žirija ocenjivao je kvalitet više od 150 naših proizvoda na Velikom testu najboljih vina Srbije. U njegov sud nema sumnje, jer reč je o istaknutom vinskom stručnjaku i novinaru, koji u britanskom “Sandej ekspresu” ima kolumnu, piše za mnoge specijalizovane listove, procenjuje i ocenjuje kvalitet vina u najrazličitijim krajevima sveta, o vinu objavljuje knjige, a od pre 12 godina ima i vebsajt “The Wine Anorak” koji se smatra jednim od najcenjenijih, posvećenom ovom planetarno omiljenom piću.

U pauzama između testiranja vina, Gud je stigao da obiđe neke od najznamenitijih delova Beograda. Sve je uredno beležio pa su se mnoge fotografije, uz propratne komentare, našle na njegovom blogu još pre nego što se vratio u Britaniju. Među njima su fotografije turista koji se “gušterišu” na starim zidinama Kalemegdana. “Bilo je savršeno novembarsko popodne, sa temperaturom od 20 stepeni i prelepim jesenjim zalaskom sunca”. Našla se tu i slika od bombardovanja razrušene zgrade Generalštaba i ispod reči. “Još su vidljivi tragovi bombardovanja iz 1999.”, ali i prizor pihtija u njegovom tanjiru, koje je jeo u bašti kafane “Znak pitanja”.

On objašnjava kako je iz naučnog centra, gde je radio kao fitobiolog, dospeo u “vinsku priču”, kako vino govori o zemlji i ljudima, da liči na akustičnu gitaru i da „priča“ o emocijama.

– Dok sam radio u naučnom centru, neki moji prijatelji su se bavili vinima. Kako sam imao viška vremena, i ja sam, više iz hobija, počeo da se interesujem za vina, iz hobija je nastao i moj internet blog o vinu, na kojem sam sa prijateljima i ljudima koji su ga posećivali raspravljao o raznim vrstama vina. Blog je postao veoma posećen, zahvaljujući tome počeo sam da putujem, a odlučio sam i da zarađujem kao novinar pišući o vinu. Tako je bilo sve do pre pet godina kada sam kao fitobiolog radio u naučnom institutu i istovremeno pisao o vinima. Ali, na kraju sam morao da se opredelim. I, odluka je pala na vina.

* Posavetujte početnike o čemu da vode računa kada biraju vino?

– Prvo morate da znate sa koliko novca raspolažete, jer postoje vrlo jeftina i vrlo skupa vina. Među jeftinim ima veoma dobrih, a ima i sve više skupih koja nisu toliko zanimljiva. Dakle, najbolje je raspitati se kod trgovca u kojeg imaš poverenja, kod prijatelja, ili pročitati neki članak o vinima. Vrlo je bitno da shvatite da će se vaš vinski ukus, kako budete isprobavali razna vina i počeli da ih razlikujete, vremenom menjati. Dajte sebi slobodu da pijete ono što vam se sviđa, bez obzira da li je to vino “firmirano”. Vaš ukus je najbolji vodič prilikom izbora vina.

* A kako birate vino za sebe?

– Kod kuće imam 200 flaša vina i nekad mi je potrebno 20 minuta da izaberem ono koje odgovara mom trenutnom raspoloženju, a to je uglavnom petkom uveče. Isto se događa sa muzikom. Ima dana kada je birate prema raspoloženju, razmišljate koja bi vam tog trenutka najviše prijala. Naravno, na izbor vina utiče i hrana, ali je najvažnije da ono odgovara raspoloženju.

* Postoji li zanimljiva priča o posebnoj boci, ukusu koji pamtite?

– Naše emocije tesno su povezane sa čulom mirisa i ukusa. Ponekad me ukus nekog vina, koje sam prvi pio u trenutku kada sam osećao snažno emotivno raspoloženje, podseti na taj trenutak. U Južnoj Africi sam sedeo u jednom prelepom mestu, pio vino koje sam odabrao u skladu sa respoloženjem i pejzažom koji sam gledao. Zavoleo sam ga zbog tog divnog mesta i osećaja, i uvek će me asocirati na taj trenutak.

* Kakvi su utisci o našim vinima? Da li su opravdala očekivanja?

– Nisam očekivao da će biti tako dobra. Mislio sam da će biti nekih dobrih i nekih jako loših. A bilo je svega nekoliko jako loših. Većina je bila jako dobra. Razgovarao sa sa nekim ljudima iz Srbije koji su mi rekli da su vaša vina pre deset godina bila loša, ali da se stvari brzo menjaju. Bilo je uzbudljivo doći i probati vaša vina. Priča o vinima iz Srbije je priča koja još nije ispričana. Imate mnogo potencijala i verujem da ću za deset godina na testu probati hiljadu vina iz Srbije.

* Šta bi trebalo da preduzmemo kako bismo ispromovisali srpska vina u, na primer, Velikoj Britaniji?

– Vina iz Srbije bi trebalo da promovišete i izvozite sa ostalim vinima sa Balkana, jer niko u Velikoj Britaniji nije čuo za srpska vina. Postoji jedna nit koja povezuje sva vina iz regiona – klima, slične faze razvoja… Jedino su neka mađarska vina poznatija, a sva ostala su tu negde.

* Da li su francuska vina precenjena?

– Ljudi su ubeđeni da su francuska vina “po difoltu” jako dobra, ali Francuzi proizvode više loših vina nego bilo koja druga zemlja. Loših ima i u Italiji, Španiji, svuda gde je velika proizvodnja. Kvantitet ne garantuje i kvalitet. U Francuskoj su u stvari samo vrhunska vina zaista interesantna. Da, francuska vina jesu precenjena, ali Francuzi prave i neka senzacionalna.

* Postoje li zemlje kojima ste naklonjeniji kada je reč o vinima?

– Kao novinar koji piše o vinu moram da budem širokih shvatanja, ali trenutno sam naročito naklonjen zemljama u kojima sam u poslednje vreme češće boravio, a to su Portugal, Južna Afrika i Novi Zeland. Ka njima trenutno imam posebnu sklonost.

* Kakva je vaša filozofija uparivanja hrane i vina?

– Postoji mali broj loših kombinacija hrane i vina, ali i malo savršenih kombinacija. Većina jela slaže se sa većinom vina.

* Koja kombinacije je za vas savršena?

– Mlado vino “Crozes-Hermitage”, odnosno šira iz regije Severne Rone, sa krvavim biftekom. To je savršena, laka kombinacija vina i jela. Volim lagano grilovani brancin sa dobrim kvaltetnim novozelandskim sovinjon blan vinom. Greške koje se prave prilikom kombinovanja hrane i vina više postoje u našim glavama. Nekad mislimo da smo pogrešili, jer nam je stalo da napravimo dobru kombinaciju, a u stvari sve zavisi od našeg raspoloženja. Kada smo raspoloženi, većina kombinacija zaista deluje. Hrana i vino se u principu savršeno slažu, a najveća greška je što se ljudi previše brinu da li će potrefiti pravo vino uz određenu hranu.

* Kakva vina se slažu uz prilično začinjena srpska jela?

– Probao sam jedino mešano meso sa roštilja, a uz takvu vrstu jela idu lakša crvena vina. Predložio bih novozelandski pino noar, kvalitetan božole ili mlado novozelandsko vino šira.

* Navijač ste “Mančester Sitija”. Znate li da je Matija Nastasić, koji igra za vaš omiljeni klub, iz Srbije?

– Znam. Odlično igra, reč je o veoma uzbudljivom igraču. Ima svega 23 godine a mislim da će se razviti u još boljeg fudbalera i da će biti jedan od najboljih odbrambenih igrača. Odličan je!

* Recite nam nešto više o sebi, svojim interesovanjima.

– Imam dvojicu sinova. Volim da provodim mnogo vremena napolju. Imam dva psa i šetam s njima, trčim, često učestvujem u maratonima, jednom nedeljno igram fudbal, sviram akustičnu gitaru koja se odlično uklapa uz vino…

* Kako biste opisali sebe koristeći vinsku terminologiju?

– Više ličim na vina iz novog nego iz starog sveta. Ne bih za sebe rekao da sam kao “kaberne sovinjon”. Više sam neka alternativna varijanta. Pokušavam da budem malo drugačiji, nisam obično, više neko mlado vino. Ne nalikujem na vina koja dugo stoje u podrumu, već na ona koja se piju odmah. Pripadam grupi blagih i prijatnih.

* Koliko novca ste spremni da potrošite na bocu dobrog vina?

– Ako bih trošio svoj novac, potrošio bih od 7 do 15 funti za bocu, i to ne u restoranu već u prodavnici. Kod nas su vina skuplja zbog poreza. Verujem da u Srbiji postoje zaista dobra vina za deset evra po flaši. Ne treba da se zalećete za poznatim imenima, već da steknete iskustvo isprobavajući više vina. Ako se na boci nalazi etiketa poznate oblasti, kao što je Bordo, to ne mora da znači da je vino u njoj najbolje. Istražujte, pronađite dobrog proizvođača u manje poznatoj regiji i dobićete dobar kvalitet za svoje pare. Ona iz izvikanih regija su skupa.

* Deli li vaša supruga vašu strast prema vinima?

– Ona voli da pije vina, i to samo bela. Nije zaluđenik, ali razume i podržava moju strast.

* Koje vino biste odabrali za proslavu godišnjice braka?

– Bez dvoumljenja, šampanjac.

* Bili ste u Južnoj Africi, Čileu… Putovanja su, pretpostavljam, najbolji deo vašeg posla?

– Naravno, dobro je kada upoznaš ljude koji proizvode vino, jer tako bolje razumeš i njihovo vino. Dešavalo mi se da mi se neka vina ne svide pa da onda, kada odem u kraj gde se proizvode, ostave drugačiji utisak i počnu da mi se dopadaju.

* Uživanje u vinu je u stvari način života, zar ne?

– Da, to je elegantan način života, još jedan faktor koji u život unosi lepotu i uživanje, kao što to čine i dobar film ili putovanje. Vino nije samo tečnost, ono je celokupan doživljaj. U sebi nosi i kulturne implikacije, jer svašta saznaješ o zemlji iz koje dolazi. Dobro vino je proizvod mesta sa koga dolazi ali i određenog trenutka u istoriji tog mesta. To je određeni “vintidž” sa određenog mesta, sačuvan u flaši.

* Šta vas dalje očekuje, šta planirate?

– Da svoje znanje prenosim što većem broju ljudi. Želeo bih da se isključivo proizvode dobra vina, da upoznam regije u kojima nastaju. Najčešće pobeđuju oni koji imaju najbolji marketing, ali ja želim da pobede oni koji proizvode zaista najbolja vina.

Novosti