Stav stručnjaka kada su klimatske promene u pitanju jeste da vinogradari generalno treba da razmišljaju o izboru sorti grožđa i da odluku o tome šta će da gaje donesu uzimajući u obzir temperature i ostale parametre
Berba grožđa je ove godine poranila tri do četiri sedmice. Prema rečima Siniše Ostojića, enologa u Oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, od samog starta vegetacija je išla ispred proseka, na šta su najverovatnije uticali blaga i topla zima, i suša na početku sezone.
”Na samom startu sezone, s početkom određenih fenofaza, videlo se da će se sve odvijati ranije nego što je uobičajeno. Onda je došlo do izvesnog usporavanja procesa, pa smo očekivali da neće biti drastičnih odstupanja, međutim, izgleda da su visoke temperature dovršile posao i polovinom avgusta možemo da kažemo da je berba u punom jeku. Ako se ovaj trend nastavi, krajem septembra će biti sve obrano”, kaže Ostojić.
Iz fakultetskih vinograda do polovine avgusta već su obrani sovinjon blan, pino blan, pino noar. Po svoj prilici od nedelje kreće i grašac da se skida, jer, kako kaže Ostojić, nema više šta da se čeka. Šećeri su dostigli 22, 23 i više procenata. Dobra okolnost je što je grožđe nakupilo poželjnu slast, a i kiseline su dobre, što obećava solidan kvalitet.
Da li će se ubrzano sazrevanje odraziti na aromatska svojstva vina, Ostojić kaže da ćemo to saznati kada ih vinari zgotove. “Ne može se još ništa tvrditi. Vinari su na potezu. Sve zavisi od sorte do sorte. Dok ne bude gotovo vino, teško je reći. Sorte različito reaguju na klimatska dešavanja. Kao enologu vrlo zanimljivo mi je sve ove godine. Pratim i pokušavam da objasnim o čemu je reč i zašto se događa”, napominje Ostojić.
”Evidentno je da je ze poslednjih dvadesetak godina mnogo toga drugačije, ali kada se kaže da se klima promenila, meni to zvuči kao prejaka reč”, ističe Ostojić.
”Ne treba zaboraviti da postoje dvanaestogodišnji ciklusi. Poput ove, sušna je bila i 2012. godina. Ove godine bi trebalo da se završi taj dvanaestogodišnji sunčani ciklus. Ako je suditi po tome, trebalo u narednih nekoliko godina da imamo blaže sušne godine i da nisu ekstremne. U svakom slučaju, moramo da obratimo pažnju na sve uzimajući u obzir ovo što se dešava. Po mom mišljenju, reč je ipak o ekstremnom spletu okolnosti, počev od blage zime preko dva toplotna talasa. To je doprinelo da budu visoki šećeri i da se sve ubrza maksimalno”, napominje Ostojić.
Porema njegovom mišljenju, šta god uzrok bio, vinogradari treba da obrate pažnju na sistem vinogradarenja, ali i sortiment.
Sovinjon blan, traminac, petra, neoplanta, panonija, tamjanika iz vinograda Predraga Bajila već su u preradi. Ovaj uspešni karlovački vinogradar i voćar sa oko 40 hektara pod lozom i voćem, računa da će i kaberne sovinjon, koji je sorta iz treće epohe, brati otprilike mesec dana ranije u odnosu na prošlu godinu, a skidao ga je početkom oktobra.
”Mi ćemo možda za pet do deset godina kada se osvrnemo na sadašnju situaciju reći da je bila dobra. Možda ćemo tada imati i duži period sa temperaturom iznad 40 stepeni nego što je sada. Definitivno dolaze topliji dani, a nama ostaje da se prilagođavamo situaciji. I voće sam ranije obrao nego inače, jer je i ono poranilo. Ostala su stabla da se bore za sebe, ali se vidi po listovima da je ta borba žestoka“, kaže Bajilo.
Kao jedno od rešenja u ovakvim ekstremno toplim periodima Bajilo vidi navodnjavanje, iako je ono kao uostalom i sve u toj branši, velika investicija za proizvođače, ali i za državu. Po njegovoj računici, kopanje bunara na Fruškoj gori sa pumpom investicija je od oko 25.000 evra, ne računajući razgranjavanje po parceli. Na državi je, kako kaže, da obezbedi struju, pošto se uz pomoć nafte ne isplati pokretati pumpe.
