Pojedini nakupci žive stoke iskoristili su vanrednu situaciju i oborili cenu jagnjadi sa 300 na čak 200 dinara za kilogram. Po ovoj ceni jagnjad se poslednji put otkupljivala 2008. godine, ali nije bilo vanrednog stanja, kažu stočari
Oko 30.000 ovaca, sa trendom rasta broja grla, umatičeno je u stadima poljoprivrednih gazdinstava u opštinama severnog Potisja, Čoka, Ada, Senta i Kanjiža, koje pokriva Poljoprivredna stručna služba Senta. Vanredno stanje zbog epidemije usled koronavirusa pogađa ovčare, jer je u otkupu drastično smanjena cena jagnjetine žive vage.
– Nakupci za pojedine klaničare nude svega 200 dinara za kilogram, a pre uvođenja vanrednog stanja otkupna cena je bila 300 dinara. Ne rade pečenjare i ugostiteljski objekti koji su na meniju imali jagnjetinu, pa za jagnjetinom nema tolike potražnje, tako da nema neke značajnije prodaje, što pogađa poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovčarstvom, jer im je novac neophodan za nabavku semena, mineralnih đubriva, zaštitna sredstva i goriva za prolećnu setvu. Ima ko je prinuđen da jagnjad prodaje i po ovako niskoj otkupnoj ceni. Za kratko vreme cena je drastično pala, a po ovoj ceni jagnjad se poslednji put otkupljivala 2008. godine, ali nije bilo vanrednog stanja – predočava Josip Češljar iz Ostojićeva.
U regionu severnog Potisja, prema nezvaničnim procenama, već je pristiglo ili pristiže 10.000 do 15.000 jagnjadi. Obično su najtraženija jagnjad od 20 pa do 35 kilograma, ali sada u ponudi ima onih koji su “nagurali” i 40 kila, jer ovčari nisu želeli da ih jeftino prodaju nakupcima.
– Jedina je nada da se može desiti dobra stvar, kao što se desilo i ranije kada je bila loša cena jagnjadi, da su ovčari, kojima u tom periodu nisu pare bile preko potrebne, ostavili ih i u jesen za šilježad “uhvatili lepe pare” – ukazuje Češljar.
Ovčarima iz Mola dodatno opterećenje predstavlja što u svom ataru u Bačkoj nemaju pašnjaka pa su im stada na ispaši u Banatu. Nikola Urban ima stado od 200 grla rase il de frans, a on i drugi ovčari napominju da i pored toga što stada imaju čobane, moraju da ih obilaze i nose hranu, pa treba prevaliti preko 20 kilometara, što je dodatna briga.
– Kako je naišla nevolja sa korona virusom, pojavili su se nakupci pa oborili cenu na 200 dinara. Prodavali smo i za tu mizernu cenu, šta da radimo, kada nam treba gorivo za odlazak do pašnjaka i za obavljanje setve – kaže Urban.