Predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić, napominje da temperaturni uslovi koji nisu tipični za ovo doba godine, kao i nagle promene temperatura, pčelama ne prijaju, odnosno da pčele u ovo doba godine treba da miruju
“Pčelama bi najviše odgovaralo kada bi početkom novembra pao sneg i kada bi držao do marta. Kada je ovako toplo – hladno, to je problem”, rekao je Rajić.
On je dodao da je pre 30 i više godina bilo mnogo jednostavnije baviti se pčelarstvom jer sada je, između ostalog, detektovano i više od 20 različitih vrsta virusa koji napadaju pčele. “Sve je mnogo komplikovanije, prinosi meda su daleko manji. Klimatski ekstremi utiču negativno na pčele”, objasnio je Rajić za Tanjug.
“Sve je mnogo komplikovanije, prinosi meda su daleko manji. Nije se toliko klima promenila, ali ti ekstremi utiču negativno, i mi ljudi, i priroda pa i pčele to teško podnose”, objasnio je Rajić.
Biljke, navodi on, cvetaju onda kada im je vreme, ali ako se desi naglo zahlađenje i mraz, ili toliko hladnih i kišovitih dana da pčele ne mogu da izlaze iz svojih košnica – prođe paša, i pčele ne uspevaju da sakupe dovoljnu količinu hrane ni za sebe, a time ni za pčelare.
Rajić kaže da se pomerilo vreme kada se pčele spremaju za zimu, odnosno pčelari pripremaju košnice, te da umesto da aktivnost pčela prestane 1. avgusta, pčelinja društva ostaju aktivna i do kasno u jesen.
