I taman kad se stekao utisak da je vraćanje poljoprivrednog zemljišta pravim vlasnicima u postupku restitucije počelo da se odvija bez većih problema, ispostavilo se da nije tako.

Naime, pre samo mesec dana kada je agronews dobio odgovor iz Agencije za restituciju, delovalo je da nema nekih većih prepreka u vraćanju oduzetih parcela. -Prepreka nema, već postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta otežava nedostatak dokumentacije koja se odnosi na komasirano poljoprivredno zemljište. Stoga Agencija u saradnji sa Ministarstvom pravde aktivno radi na rešavanju ovoga problema, te očekuje da će već od januara biti otklonjene prepreke, čime bi se omogućilo masovno vraćanje poljoprivrednog zemljišta u skladu sa Zakonom“, istakli su na ovoj adresi.

Do kraja novembra bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je, kako su istakli, preko 2.150 hektara poljoprivrednog i preko 1.700 hektara šuma i šumskog zemljišta.

– Prioritet Agencije u ovoj godini je bio da što više imovine vrati u naturalnom obliku, a za sada je uz veliki broj zgrada, poslovnih i stambenih objekata vraćen značajan deo zemljišta“, istakli su u Agenciji.

Međutim, pre samo par dana prilično je odjeknula izjava direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića koji se jednim dnevnim novinama požalio da Ministarstvo poljoprivrede koči postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta oduzetog komasacijom.

On je čak rekao da je radna grupa dala predloge za vraćanje 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta starim vlasnicima, u naturi, ali da Uprava za poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede, koje vodi Snežana Bogosavljević Bošković, sva ta rešenja odbija.

Zašto samo vlasnici poljoprivrednog zemljišta u restituciji ne mogu da ostvare svoja prava, kada  kako je i sam Sekulić naveo, ni u jednom drugom slučaju restitucije nema problema osim u tom, a vraćeni su i poslovni prostori, šume, stanovi?

Upućeni tvrde da se ogromne površine državnog zemljišta ne popisuju uprkos zakonskoj obavezi, da postoji njihova masovna zloupotreba od strane velikih i malih tajkuna, što je ključni razlog za odlaganje restitucije državnog zemljišta u naturi.

Drugi pak misle da ovaj proces ne može ni da se odvija “tako glatko” jer naslednici često žele da vrate ono što je nemoguće.

U Agenciji za restituciju kažu da je za dve godine, koliki je i bio rok za podnošenje zahteva, podneto preko 75.000 zahteva za restituciju. Od tog broja, preko 27.000 zahteva podneto je Agenciji za restituciju u Novom Sadu.

“Šokantni” dopis

U Mreži za restituciju kažu za agronews da država nema uvida u kakvom se stanju nalazi i u koje svrhe koristi poljoprivredno zemljište, što ostavlja prostor za brojne zloupotrebe državnih oranica.

Iz ovih razloga Mreža je 20. novembra uputila zvaničan dopis premijeru Aleksandru Vučiću u kome navode “šokantnu činjenicu” da Srbijašume i Ministarstvo poljoprivrede koji koriste preko million i po hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta ne vode ni evidenciju, niti obaveštavaji nadležne državne organe o tome u kakvom su stanju ove površine.

To, kako kažu u ovoj Mreži, predstavlja ne samo nepoštovanje zakona, već direktan poziv svima da slobodno nastave sa uzupracijom, izdavanjem u zakup ili pljačkom državne svojine.

“Dakle, imamo million i po hektara državnog zemljišta kolje niko ne popisuje i dva organa, Srbijašume i Ministarstvo poljpoprivrede, koji iako su dužni da vode evidenciju o državnoj imovini, to ne čine. Potpuno je realno očekivati da to nekome itekako odgovara”, ističe predsednik Mreže za restituciju Mile Antić.

Sva ministarstva, svi državni organi i organizacije, lokalne samouprave, ostala javna preduzeća, privredna društva, kako upozorava, dužni su još od 1996. godine da izvrše prijavu državne imovine koju koriste.

Antić podseća da državnu svojinu koriste Imlek, Luka Beograd, BIP, PKB i mnoga druga preduzeća.

“Situacija u kojoj se ne zna ko i na koji način protivzakonito koristi državnu imovinu, doprinosi, masovnom bogaćenje krupnih, srednjih i sitnih tajkuna, te je pokušaj iskorišćavanja te imovine osnovni razlog što se stalno izbegava restitucija u naturi”, kategoričan je Antić.

Antić kaže da je cena zakupa državnog zemljišta, koga ima oko 450.000 hektara, u proseku ispod 100 evra po hektaru godišnje, te da bi se znatno više sredstava u budžetu dobilo kada bi se restitucijom te oranice vratile vlasniku, jer bi bio smanjen prostor za mešetarenje.

U Dimitrovgradu zakup tri evra

Uprava za poljoprivredno zemljište, kako ističu u Mreži za restituciju, opstruiše zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju od njegovog usvajanja 2011. godine.

“Imamo situaciju da je zakonom predviđen povraćaj zemlje iz komasacije, ali zato što nema dokumentacije, što je katastar u jako lošem stanju, vratiti zemljište je jako kompleksan postupak”, istakao je on.

Antić podseća i da je od 2006. na snazi Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je propisao da poljoprivredno zemljište za koje postoje zahtevi o vraćanju može biti predmet davanja u zakup maksimum tri godine.

“Znači, već tada je najavljeno da će zemljište za koje su podnete prijave o povraćaju, biti predmet restitucije”, podseća on.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević  međutim kaže za agronews da se Ministarstvo poljoprivrede ne protivi vraćanju poljoprivrednog zemljišta u postupku restitucije, ali da je to nemoguće učiniti ako su površine pod zalivnim sistemima ili ako parcele nemaju pristupni put.

”Mi smo u startu rekli da zemlja može da se vraća iz komasacione mase, ali pod uslovom da svaka od tih parcela ima izlaz na pristupni put, a ne da se grade novi“, ističe on i dodaje da je nedopustivo vraćati one parcele koje su pod zalivnim sistemima.

Knežević negira da se državna zemlja daje u zakup po bagatelnim cenama, već da se radi po tržišnim principima.

“Prosečna cena zakupa državnog zemljišta u 2013. godini je bila 215 evra po hektaru, ali tu računamo na primer i Dimitrovgrad gde smo izdavali hektar po dva ili tri evra, ali i Srem gde je prosečna cena bila 400 evra”, ističe on.

Nije tačno, kako tvrdi Knežević i da je slaba naplata države od zakupaca državnog zemljišta. “Naplata je za prošlu godinu iznosila 99,12 procenata, a za ove koji nisu platili, pokrenuli smo tužbe” kategoričan je on.

Savetnik na Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da ne veruje da u Ministarstvu poljoprivrede postoji neko ko bi sprečavao restituciju poljoprivrednog zemljišta, već da verovatno u određenim slučajevima naslednici zahtevaju vraćanje površina koje nisu moguće.

“Ne može se uvek dobiti nazad ista parcela koja je oduzeta jer kako ćete vratiti nazad njivu koja je pretovrena u stambenu četvt ili je pod sistemom za navodnjavanje. Izgradnja tih objekata je ogromna investicija države”, navodi Ševarić.

On kaže da korisniku restitucije uvek treba da se omogući da dobije ono što mu najviše odgovara, što uključuje povraćaj zemljišta u naturi, ali upozorava da se ne može uvek obezbediti povraćaj iste parcele koja je i oduzeta.

Komasacijom su, ističe, dobijene ukrupnjene katastarske parcele pravilnih oblika i svaka od njih mora da ima direktan pristup putnoj mreži.

“To na primer znači da ukoliko je pre komasacije na toj teritoriji bilo 100.000 parcela, nakon ovog postupka ih je oko 30.000. Dakle, ako je neko imao jednu parcelu, kako ćete mu sada vratiti jednu trećinu, a da ne govorimo ako naslednik zahteva parcelu na sred komasacionog poteza, pa je nemoguć direktan pristup do nje”, kaže Ševarlić.

On dodaje da je u ovakvim situacijama rešenje da se vlasnku vrati neko drugo državno zemljište, uključujući i delove tog komasacionog područja.

Zato predlaže da se formira zajednička komisija Ministarstva poljoprivrede, Agencije za restituciju, Geodetskog zavoda i lokalne samouprave koja bi se bavila ovim problemom.

Ljubica Bojović

agronews