Proleće usred zime nije baš najbolje za ozime ratarske kulture, a naročito za voće. Jer, ukoliko se zima vrati, golomrazica bi mogla da dotuče već razvijenu pšenicu ili pupoljke na voćkama
Visoke temperature najmanje su pogodovale voću, a ukoliko toplo vreme potraje, može i negativno da se odrazi na ovogodišnji prinos. Kako su noćne temperature niske, to još donekle održava voće u zimskom mirovanju, objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak.
– Imamo sporadičnih slučajeva, da već ima cvetova na kajsiji, ali tu su i najave meteorologa da će biti ozbiljnije zahlađenje i sneg, što će biti dobro za voće, jer će produžiti zimsko mirovanje – objašnjava Lukić. – Kod nekih koštičavih voćki već je gotovo završeno zimsko mirovanje, pa kad se budu stekli temperaturni uslovi doći će do blagog kretanja vegetacije i negativnih posledica, ukoliko bi posle toga bilo mraza. Jedino što možemo da preporučimo voćarima jeste krečenje stabala, što bi moglo malo da uspori vegetaciju.
Toplo vreme ne smeta pšenici
Razloga za brigu nema kada je u pitanju pšenica. Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika udruženja “Žito Srbije”, toplo vreme nije mnogo smetalo ovoj žitarici koja se na većini zasejanih površina već izbokorila. Noći su, kaže, bile hladne, pa je to sprečilo preteran rast u zimskom periodu.
– Pšenica je zasada u odličnoj kondiciji i ukoliko u februaru ne bude nekih izuzetno hladnih vremenskih uslova, iz zime će izaći dobro – priča Saković. – Dolazi vreme za prehranu i treba obratiti pažnju. Toplo vreme može da dovede i do pojave bolesti, pa se preporučuje da se povede računa o tome. Ukoliko padne sneg, nijedan mraz ne može da joj smeta. Mada, u ovakvom stanju ni minus bez snega ne može mnogo da našteti, jer nije preterano porasla i zbog hladnih noći miruje.
Kako objašnjava, vreme odgovara i uljanoj repici. Za razliku od pšenice, ona je malo više porasla, pa mraz može njoj da smeta. Prema procenama, pšenica je posejana na oko 675.000 hektara., više nego prethodne godine, kada smo imali pšenicu na oko 590.000 hektara.
– Setva je bila dobra prošle godine pa se dosta ratara odlučilo za ovu kulturu – govori Saković. – Prolećni usevi prošle godine bili su izloženi suši, dok pšenica to nije. Svakako, kod nje je i manji rizik od eventualne suše, pa je i to jedan od razloga što su se ratari odlučili da je poseju. U vreme setve, pšenica je imala i dobru cenu, pa je i to povuklo deo proizvođača da se odluče za nju.
