Voćari iz Šumadije već tradicionalno se svake godine okupljaju u Gruži kako bi od priznatih stručnjaka čuli najnovije informacije o savremenom gajenju voća. Sve zahtevniji uslovi na zapadnom ali i stočnom tržištu doprineli su poboljšanju kvaliteta voćarske proizvodnje u našoj zemlji.
Oko šest stotina voćara iz Šumadije i okolnih regiona okupilo se na šestom po redu savetovanju proizvođača u Gruži. Stručnjaci iz Srbije i regiona preneli su okupljenima nova znanja o savremenih tehnologijama gajenja voća.
“Domaćini su željni znanja, željni su novih tehnologija i ono što je svima nama zajednički cilj je da uz struku proizvedemo što bolji kvalitet. Definitivno srpsko voće je našlo mesta na tržištima širom Evrope, Rusije i sveta. Mi iz Gruže već tri godine plasiramo voće za Belorusiju, Belgiju, Egipat, Liban”, kaže Miroslav Nikolić- organizator savetovanja iz kompanije ,”Gruža agrar”.
Stručnjaci smatraju da su naši proizvođači većinom edukovani o tome koje vrste zaštite na biljkama treba da koriste u svojim zasadima.
“Kada je u pitanju izvoz za rusko tržište i EU mi smo usaglašeni sa preparatima koji se smeju koristiti na ovim tržištima. Već 10 godina, kada su u pitanju ostaci pesticida, nemamo većih problema i treba tako da nastavimo jer se tačno zna koje aktivne materije mogu da se koriste, a koje ne smeju u zaštiti biljaka”, kaže prof. dr Novica Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Sa pojavom šanse za izvoz na nova istočna tržišta, poput kineskog, javiće se potreba za razvojem ali i povećanjem kvaliteta u proizvodnji šljiva smatraju stručnjaci.
Milan Lukić iz Institut za voćarstvo ističe: “Siguran sam da sortiment koji se gaji u našoj zemlji, prvenstveno čačanska sorta, a dobrim delom i stenlej kao i neke druge sorte apsolutno pogoduju i odgovaraju za konzum na istočnom tržištu. Činjenica je da 90 % plodova šljive u našoj zemlji završi u rakiji. Izvozom sitnih plodova i sorata se može ostvariti veći devizni priliv u našoj zemlji nego što je to danas”.
Zahtevi zapadnog i istočnog tržišta ne razlikuju se puno kada je proizvodnja voća u pitanju. Svi traže kvalitet koji se ogleda u glavnim karakteristikama plodova a to je tvrdoća, boja, veličina kao i nivo šećera i kiselosti. Najveći konkurenti svima kada je jabuka u pitanju su Poljaci.
“Oni proizvode 35 % jabuke i ne samo jabuke već proizvode i trešnje. Međutim kod njih je isuviše hladno za breskvu i kajsiju i za te tradicionalnije voćne vrste koje vi proizvodite u Srbiji. Poljaci proizvode 35 % evropske jabuke i oni rastu sa milion tona godišnje, imaju puno i novih voćnjaka tako da će Poljaci doći do 5 i 5,5 miliona tona jabuke u Evropi. Oni nam diktiraju cenu, svima nama u Evropi pa će isto raditi i sa vama u Srbiji”, kaže profesor. Franci Štampar sa ljubljanskog Biotehničkog fakulteta.
Nova tržišta zahtevaju i novi pristup u proizvodnji voća pa će naši proizvođači morati da vode računa i o pakovanju a ne samo o kvalitetu, kako bi plasirali proizvode na različita tržišta.
