Nakon što je martovski mraz uništio do 95 odsto roda kajsije, početak maja doneo je novi udarac voćarima. Nevreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve Srbije. Led je potukao brojne voćnjake, šteta je ponovo velika, a mogla bi da ima i dugotrajne i brojne posledice
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović za Danas ukazuje da je nevreme pogodilo celu Srbiju, ali da nije svuda velika šteta. ”Najgore su prošli oni koji imaju najviše pod voćnjacima, a to su voćari u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Kao da nam je malo bio mraz koji je mnogo toga uništio, sada smo 6. i 7. maja imali velike štete na voću zbog grada“, navodi on.
Profesor otkriva da je velika šteta nastala kod šljive, zatim kod jabuke, kao i kod maline i kupine. ”Ovo je veliki udarac za srpsko voćarstvo, koje je već do sada samo od mraza, u odnosu na prosečne godine, izgubilo preko 300.000 tona. Sada imamo i velike štete od grada“, naglašava on. Dodaje da je retkost da se ovako rano pojavljuje grad. Objašnjava da šteta zavisi od intenziteta, i da to nije gubitak samo u ovoj godini. ”Može indirektno da se odrazi na formiranje pupoljaka, ako je jako velika defolijacija, to onda utiče na rod sledeće godine“, upozorava on.
Međutim, prema njegovim rečima, dobra vest je da je instaliran prvi top protiv grada koji je ušao u Srbiju. ”Instaliran je u selu Bačinci i pokazao se kao vrlo efikasan za sada. To je protivgradni top SPAG koji štiti voćke na 80 hektara“, objašnjava Keserović.
On smatra da bi to trebalo da uđe u podsticajne mere države. ”Ili da se napravi nekoliko pilot ogleda u celoj Srbiji, da se vidi efikasnost tog sistema. Moraju se davati veći podsticaji za one sisteme koji su prilagođeni klimatskim promenama. Moramo se boriti protiv dva faktora, a to su prolećni mrazevi i ove štete od grada“, ukazuje Keserović.
Meteorološkinja i profesorka na BG Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić naglašava da treba da imamo u vidu da će za koju deceniju današnji ekstremni događaji predstavljati uobičajene vremenske uslove, a da će se pojavljivati još snažniji događaji i nanosiće velike štete.
Najbolji i jedini način zaštite od grada jeste postavljanje protivgradnih mreža u poljoprivredi i to se radi u višegodišnjim zasadima, objašnjava Vuković Vimić. Izuzetno je važno da konstrukcija može da izdrži i olujne udare vetra, dodaje ona. Druge opcije, a da su naučno opravdane i dokazano efikasne, za sada ne postoje.
